Kako mi je jedan klik u ispitnom roku promenio život?

Dragi čitaoče,

Dok sedim u rodnom Beogradu i ispijam espreso koji sam donela iz Italije, rešila sam da sa tobom podelim svoje iskustvo sa prakse u cilju razbijanja određenih urbanih mitova koji kruže među ljudima. Ukoliko čitaš ovaj tekst, znači da razmišljaš da odeš na praksu, a u tom slučaju, moj odgovor je DAAAAAA, idi!!!

Moje iskustvo je na neki način specifično jer je bilo krajnje spontano i neočekivano. Naime, kao apsolvent imala sam planove da ovoga leta sedim kod kuće i da učim što više, međutim neko je objavio u grupi mog faksa ponudu za praksu preko AIESEC-a. Radoznala kakva sam, kliknula sam čisto da vidim o čemu se radi i ispostavilo se da mi je taj jedan klik promenio život na načine koje još uvek ne umem jasno da opišem. Sama praksa bila je rad u školi sa decom. To je vrsta letnje škole, pa tako uključuje svakakve aktivnosti, od učenja drugih jezika i kultura, preko pevanja i igranja, do plivanja i ostalih sportova i sportskih takmičenja. Povrh svega, praksa je bila u Italiji. Ni pet, ni šest, u Napulju. Italija je jedna od meni omiljenih zemalja i posle Grčke (jer naravno, ja sam iz Srbije) zemlja koju sam ja zapravo i najviše obišla. Bila sam tamo više puta što sa školom, što samostalno, tako da sam znala kakav je to narod i nisam imala mnogo kulturoloških šokova, za razliku od mojih cimerki koje su rodom iz Argentine i Meksika, prvi put u Evropi, bačene na ulice Napulja gde se ne zna ko je pešak, ko vozi kola, ko vozi skuter. Na ulicama Napulja svi imaju (ne)jednaka prava.

dsc_0221

Ali jasno ti je, da u gradu koji leži na obali mora, gde je nastala prva pica, gde ljudi i koji nemaju ništa, a žele da ti daju sve, je mesto u kome ne može da ti bude loše. Reakcija ljudi na činjenicu da idem u Napulj bila je: „ Pa gde baš tamo, ja sam čuo/la da je mnogo prljavo, đubre svuda po ulici, ceo grad smrdi, pljačkaša svuda, uzeće ti sve što imaš, itd.“ I takva je zaista bila reakcija gotovo 99,9% ljudi koji su čuli da odlazim tamo. E pa dragi čitaoče, ja sam tu da ti kažem da je ta priča ekvivalentna onoj da su Srbi divljaci, da na Balkanu vlada haos, da tamo ne treba ići, da smo opasni i tako dalje. Đubre nikakvo videle nismo, niko nas nije opljačkao, uspešno sam se vratila kući nakon dva meseca prakse.

Znam da ako čitaš ovaj tekst, u glavi vrtiš pitanja gde li ću živeti, sa kim, gde ću raditi i sa kim, itd. Odgovor je prost. Sve je to lutrija. Činjenica je da ti ideš u nepoznato. Ali za toliko više je to iskustvo spektakularnije. I ne zaboravi da sreća uvek prati hrabre. Ja sam živela sa tri devojke, jedna je iz Argentine, druga iz Meksika, treća iz Turske. I shvatila sam da postoje te srodne duše, raštrkane po celom svetu, koje možeš da upoznaš upravo ako se upustiš u avanturu ovakvog tipa. Sigurno je da nećeš imati udobnost i privatnost u istoj meri kao kod svoje kuće, ali može da ti se desi kao i meni, da se vratiš u tu istu udobnost nakon prakse i da shvatiš da ti nedostaje manjak privatnosti jer si savršeno bio srećan sa hiljadu ljudi koji su konstantno bili oko tebe.

dsc_0759

Ja sam otišla tamo zbog prakse, a ne zbog mesta. Svi smo mi različiti, ali po mom mišljenju treba da izvučeš najviše iz tog iskustva, a to možeš učiniti tako što će ti praksa biti prioritetna stvar. Stvar zbog koje ćeš postaviti sebi milion pitanja, ali i dobiti odgovore na ista i finalno, to će biti deo tog iskustva gde ćeš upoznati sebe najdublje. Nije bitno da li radiš u edukaciji, kulturi ili ekonomiji, svaka praksa će te stavljati u situacije gde ćeš spoznati mnoge stvari o sebi, gde ćeš testirati svoje granice, situacije koje će te naterati da izađeš iz zone komfora, situacije u kojima ćeš morati da se prilagodiš drugima maksimalno i da se potrudiš da nađeš kompromisna rešenja. To su situacije kroz koje shvatiš ko si. Moja praksa je meni život značila. Pokazala mi je da sve što radim zapravo ima smisla i da kada vredno radiš i širiš pozitivnu energiju, možeš da ostvariš veliki uticaj u tuđim životima. Kada vidiš da te drugi ljudi poštuju zbog svega što radiš, to je ono što te dodatno motiviše u svakodnevnom radu.

Ako želiš da upoznaš sebe bolje, da dobiješ odgovore na neka pitanja koja postavljaš sebi dosta dugo u glavi, a odgovora nema, prakse preko AIESEC-a su tu da ti izađu u susret. Da ti pruže priliku da vidiš nešto novo, da naučiš nešto novo, da shvatiš koliko je život lep i da budeš najzahvalnija osoba na svetu jer imaš priliku da budeš deo nečega tako velikog, što možeš osetiti kroz ovo iskustvo. Sve reči ovog sveta ne znače ništa naspram osećaja koji ćeš poneti sa sobom nazad, jer kako kaže Leonardo da Vinči: „Jednom kada probaš leteti, hodaćeš zemljom sa očima okrenutim ka nebu, zato što si gore bio i zato što se gore želiš vratiti.“

Srećno, dragi čitaoče!

dsc_0020_3

Priredila Olivera Stojanović

1 reply
  1. milos says:

    dobro, price o lopovima su neistinite, ali napulj je strokav da strokaviji ne moze biti..bio sam nekoliko puta tamo i svaki put je bilo sve gore i gore…oljustene fasade, prljave zgrade, udjes u mcdonalds, svuda fleke, oljustene fotelje, neoprani posluzavnici…jako velika steta za tako lepo mesto

    Reply

Leave a Reply

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *