Kako sam od običnog studenta postala građanin sveta ?

‘’Gde vidiš sebe za 5 godina?’’

’’Čime želiš da se baviš u životu?’’

’’Koje su tvoje jake a koje slabe strane?’’

’’Koji fakultet želiš da upišeš?’’

Bila su pitanja koja mi je postavio psiholog moje gimnazije kada sam radila profesionalnu orijentaciju pre tačno 5 godina. Nisam znala čime želim da se bavim, niti koje su moje jake strane, odluku koji fakultet da upišem sam menjala na nedeljnoj bazi, ali sam znala da za 5 godina ja vidim sebe kao diplomiranog studenta sa jako visokim prosekom, uspešnu osobu koja gradi svoju karijeru. Nisam ni zamišljala da ću se danas seliti u drugu zemlju kako bih nastavila da radim i razvijam sebe i svoju okolinu preko AIESEC-a.

1

Ja sam sasvim slučajno postala deo AIESEC-a. Pre 4 godine sam upisala Ekonomski fakulet. Nije mi se sviđao fakultet, nisam znala zašto sam baš njega upisala, kad sam se do marta meseca spremala za Farmaciju, nisam mogla da podnesem gužvu na predavanjima… rekla sam sebi, Dobro Katarina, čekaćeš ti do treće godine, da ljudi odustanu od fakulteta pa će biti bolje, naći ćeš dobre kolege i biće to u redu. Prosto nisam bila zadovoljna svojim životom ni sobom u tom trenutku. Dan mi se svodio na to da ujutru odem na predavanja i vežbe, posle toga kući da pređem to što smo danas radili i spremim se za sledeće vežbe i eventualno izađem napolje sa društvom iz srednje škole. Jednog dana sam videla da na fakultetu stoji info pult sa ljudima koji su pravili veselu atmosferu. Nisam im prišla ali sam zapamtila da je pisalo AIESEC. Kod kuće sam pronašla na internetu da je AIESEC skraćenica od francuskih reči i da se radi o internacionalnim praksama. Kao srednjoškolka sam išla na letnju razmenu u Francusku i zbog toga sam odlučila da apliciram za članstvo u AIESEC-u. Ubrzo sam prošla sve korake i dobila poruku, čestitamo od danas ste član AIESEC-a. Od tada je moj studentski život počeo da se menja.

’’Sine, lepo je to, ali pazi se, bitan je fakultet. Čujem taj AIESEC samo neke žurke pravi.’’

Bila je prva tatina reakcija. Rekla sam mu ma nije to tako tata, ni sama ne znajući u šta sam se upustila. Nakon samo 5 meseci dobila sam priznanje za najveći doprinos u kancelariji za profesionalne razmene i to me je podstaklo da apliciram za višu poziciju, za Tim Lidera. Postala sam najmlađi tim lider tima od 8 fantastičnih osoba. Većina njih je bila starija od mene, ali ubrzo sam shvatila da to uopšte nije bitno. Naučila sam kako da vodim tim i da budem uzor il što bismo mi rekli roll model. Tada sam se prvi put suočila sa pritiskom, jer su drugi mnogo očekivali od mene,a meni je najveći strah bio da ću nekoga da razočaram, da neći biti dovoljno dobra jer sam mnogo mlada… upravo taj strah me je uvek gurao napred i počeo da pokazuje da granice postoje samo u našoj glavi. Svidela mi se uloga Tim Lidera, svidela mi se odgovornost i mogućnost da budem ja ta koja motiviše i pokreće druge. Ponosno mogu da kažem da sam podstakla polovinu svog tima da nastavi da unapređuje sebe i aplicirali su da budu Tim Lideri u narednom ciklusu. Naučila sam da kada si tim lider sebe stavljaš na poslednje mesto, pokrećeš druge, radiš na njihovom razvoju, a kroz sve to nesvesno i sam radiš na sebi.

’’A šta radiš ti u tom AIESEC-u? Je l dobijaš neke pare za to? Ne?! Pa ti si luda što gubiš toliko vremena!’’

Ali ja sam i dalje nastavljala. Nije mi bilo dosta, aplicirala sam za dve pozicije, očekivajući da ću dobiti jednu. Sećam se, 2. septembar 2013. u razmaku od 2 sata javljeno mi je da sam dobila obe pozicije u AIESEC-u, jedna da vodim tada najveći projekat za dolazne volonterske prakse, a druga da budem član organizacionog tima Nacionalne konferencije AIESEC-a. Kako sad? To su dve pozicije, duplo odgovornosti, duplo više vreme, a ja sam student prve godine, tek treba drugu da upišem. Da li ja to mogu? Prihvatila sam izazov. Narednih 7 meseci naučila sa toliko toga o sebi, o tome koliko mogu, kako da se nosim sa stresnim situacijama, kako da reagujem kada sam odgovorna za nečiji život, ali sam najviše razvila kod sebe sposobnost rešavanja problema, kako naći 5 rešenja u roku od pola sata. Sa svojim timom dovela sam preko 15 inostranih studenata u Beograd na volontersku razmenu, radila sam kompanijama koje su obezbeđivale praksu i uporedno bila odgovorna za preko 300 delegata na Nacionalnoj konferenciji. Otišla sam prvi put na Internacionalnu konferenciju i upoznala ljude iz 25 zemalja Evrope.

2

’’Sine, nemoj da zaboraviš ti si student, fakultet je najbitniji.’’

Upravo tako. Da nisam student nikad ne bih bila u AIESEC-u, i fakultet je na prvom mestu. U to vreme sam bila student druge godine i shvatila sam da sam zahvaljujući AIESEC-u ZAVOLELA svoj fakultet. Shvatila sam da sam upisala upravo ono što je trebalo, to sam ja, pronašla sam sebe. Kroz AIESEC sam naučila mnogo stvari za fakultet i mnogo lakše prolazila na predmetima. Moj život je već tad izgledao mnogo drugačije, ali velika promena je tek sledila.

’’Dobro, šta je sledeće?’

Bila je reakcija mojih roditelja, kad god im kažem moramo da pričamo. Znali su da sledi neka nova pozicija u AIESEC-u. Tada sam aplicirala za Izvršni odbor, na poziciji finansije i legalnost. Ogromna odgovornost, kao CFO jedne manje kompanije. Održivost, stabilnost, investicije, budžet, cash flow… odjednom sve novo, nikad to ranije nisam radila. Opet najmlađa u timu. Kao i za fakultet, nisam znala da li je to za mene, ali vrlo brzo sam ZAVOLELA finansije. Zavolela sam kontrolu, organizovanost, strukturu i odgovornost koju je nosila ova funkcija. U to vreme sam prvi put bila edukator na Internacionalnoj konferenciji u Turskoj. Četiri dana sam držala radionice za 10-ak AIESEC-ovaca iz celog sveta. Moj doprinos i razvoj u to vreme mi je izgradilo samopouzdanje, i pokazao mi najbolju verziju mene. ZAVOLELA sam sebe! Bila sam srećna, ispunjena i uspešna.

3

’’Biti ili ne biti, pitanje je sad’’

Došao je taj period, treba odlučiti šta dalje. Znala sam da želim da nastavim svoje iskustvo, ali to je značilo da treba da apliciram za predsedničku poziciju. Da vodim celu kancelariju od 100 ljudi… I tako postah ja najmlađi predsednik. To iskustvo je nemoguće opisati, najteže i najbolje iskustvo koje sam imala. Zvuči moćno, predsednik, ali obaveza i teret koji nosiš sa sobom je velika. Bilo je tu i uspona i padova, učilo se, plakalo se, grešilo se, slavilo se, donosile su se teške i ozbiljne odluke. Bila sam odgovorna za mnogo života, kako naših studenata koji su odlazili na praksu, stranih studenata koji su dolazili kod nas, tako i mojih članova. Tokom ovog mandata sam postala jako svesna sebe, svojih mogućnosti, svojih mana, kako da ih kontrolišem i kako da se fokusiram na jake strane. Te godine sam bila na Internacionalnom kongresu u Indiji i upoznala preko 800 studenata iz 126 zemalja sveta.

4 5

’’ Sad je stvarno kraj’’

Mislila sam da sa krajem predsedničkom mandata, završavam sa svojom AIESEC karijerom. Osećala sam da sam dala sve što sam mogla i da sam razvila sve što je trebalo. AIESEC je postao moja komfort zona. To je to, sad ću biti samo student, završiti fakultet i krenuti da gradim profesionalnu karijeru. Dva meseca nakon toga, otvorila se mogućnost da apliciram za AIESEC Nacionalnu kancelariju u Austriji. Izazvala sam sebe, da opet izađem iz svoje komfort zone i postala sam deo Nacionalnog tima AIESEC Austrije. Prošlog meseca sam se preselila u Beč. Zivim sa devojkama iz Turske, Srbije i Ukrajine i dva momka iz Meksika i Austrije. Znam sve moguće praznike većine religija, i sve ih zajedno slavimo. Da li će to biti kraj u mom AIESEC putovanju, ne znam, javljam vam za godinu dana.

6

Nakon svega u AIESEC-u, ponosno mogu da kažem da sam građanin sveta.

Danas ne znam gde vidim sebe za 5 godina, jer sam naučila da se treba prepustiti i prihvatiti mogućnosti koje ti život pruži. AIESEC me je naučio da volim sebe i ono što radim. Naučio me da koliko dam, toliko i dobijem, kao i da sve što želim da postignem to i mogu, samo ako se dovoljno posvetim tome.

I da, AIESEC će mi značiti u CV-u, mogu da kažem da sam razvila prezentacione, prodajne, komunikacione veštine, da imam iskustva u finansijama, marketingu, regrutaciji, mnogim operacijama, event managementu itd. Ali nije to najbitnije, čak nije uopšte bitno. Zahvaljujući ovom četvorogodišnjem iskustvu mogu da kažem da me AIESEC nije promenio, već me naučio kako da iskoristim svoj potencijal. U AIESEC-u sam takođe našla i veliki broj prijatelja.

Sada idem da nastavim da se pakujem, čeka me novo iskustvo, Internacionalni kongres u Poljskoj, opet ću upoznati neke druge ljude iz 126 zemalja sveta,  načiti nešto novo o sebi i praviti neke nove planove. Vidimo se u septembru, na ispitima, a do tada razmislite kakav bi vaš put u AIESEC-u mogao da bude.

1 reply

Leave a Reply

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *