Kako su me pokrali na praksi

„Dobro, sine, zar si od svih delova Italije – baš Napulj morala da odabereš?

„Kažu da je tamo mafija svuda, nije ti to baš pametno…“

„Hey, heard that you are searching for the internship in Italy; you should come to Milan instead of Napoli, trust me.“

„POKRAŠĆE TE!“

Izabrala sam Napulj za odredište svoje prakse bez mnogo razmišljanja – To je bila prva praksa na koju sam naišla, sviđalo mi se ono što ću raditi na praksi i dopali su mi se ljudi sa kojima sam imala intervju. Odluku sam brzo donela, a onda pomalo iz inata, a više od stida zbog neodlučnosti nisam poslušala nijedan od ovih saveta koje su mi svakodnevno davali malo prijatelji, više roditelji. A možda je trebalo da naslutim…

SAMSUNG DIGITAL CAMERA

Ne moram da vam objašnjavam kako se ponaša uplašen devojčurak – ruka stiska tašnu da prevari lopova, a novac se zapravo ne krije u njoj; tri kruga po stanu nakon što obe brave zaključam dva puta, a prozori se ne otvaraju iako je jul. Prve sedmice tako.

A kad me je danima na svakom uglu čekao osmeh, kad sam nakon samo 5 dana poznanstva bila pozvana na njihova važna porodična okupljanja i kad sam videla da njihovi izlasci retko završe u klubu, a mnogo češće u piceriji…shvatila sam da sam u tom gradu bezbedna kao i u svom, i jedne noći otvorila prozor. Ukrali su mi strah.

Severni deo Italije je razvijen, južni nije. Južnjaci su neproduktivni i neogranizovani. Nije pica ako nema kečap.

Kako je moja praksa bila volonterska, obaveza AIESEC-a u Napulju bila je da mi obezbedi smeštaj, što oni jesu uradili – Bila sam smeštena u porodici. Svake sedmice u drugoj. 🙂

I ko mi nakon toga može reći da Južnjaci ne mogu dobro da se organizuju? A pica… Ko ne veruje, neka proba „Pizza Bianca“ – meni je sada omiljena.

Ukrali su mi predrasude.

10527896_10204063999834305_1575339520529932713_n

Za mene je uvek važilo da se prijateljstva grade godinama. Nisam razumela to „kliktanje“ sa nekim odmah po upoznavanju. Ali odvojena od svega što je do tada u mom životu važilo, odjednom sama u poptuno novoj zemlji, u gradu u kom nikoga i ništa ne poznajem – otvorila sam se. Dopustila sam da me vode osećaji o ljudima, i ne mogu vam opisati gde su me sve doveli.

Veza koju uspostavite sa gradom i ljudima sa kojima proživite ovakvo iskustvo je posebna, jača od drugih. Nauči vas da ne može sve u životu biti postepeno i bez rizika, već da morate hrliti za novim iskustvima.

Ukrali su mi zatvorenost.

10599453_10203944955818279_8405174706194260576_n

Čitava ideja sa mojom praksom bila je podstaknuta jednim ciljem – moj razvoj. Želela sam iskustvo u inostranstvu, htela sam da otkrijem kako ću se snaći odvojena od ustaljenog ritma i života na koji sam navikla. Cilj mi je bio da se naviknem na multikulturalno okruženje, na rad na engleskom jeziku i dokažem da mogu da ispunim sve svoje zadatke na praksi. Vidite – sve se vrtelo samo oko mene.

Tada još uvek nisam mogla da shvatim veličinu programa čiji sam bila deo. „Global Citizen“ za mene je bio samo naziv, ne i suština ovog programa. Nakon šest sedmica rada u nerazvijenom delu Napulja, gledajući još 15 osoba svih uzrasta kako odvajaju vreme i novac, i redovno nakon posla i svojih obaveza dolaze da volontiraju u organizaciji čiji sam bila deo, shvatila sam da se na praksi ne radi o meni. Radilo se tu o deci koju bi, da nije bilo „Terra di Confine“ vaspitala ulica; dok su ovako mogli da učestvuju u eksperimentalnim pozorištu, učeći jezike i dopunjavajući znanje koje stiču u redovnoj školi.

Ukrali su mi sebičnost.

10575321_10204226928067409_3259868924243581557_o

Bez ovog jedinstvenog iskustva sam vrlo lako mogla da ostanem jer za praksu nikada nije pravo vreme. Uvek se može položiti ispit više, nikad se nema dovoljno novca i uvek bude neki važan rođendnan koji ne smete propustiti. Najčešće naredno leto ili naredna zima deluju kao sjajno vreme da se pokreneš, ali kada nastupe, shvatiš svoju zabunu – Još je bolje ono naredno leto i ona zima iza njega. I ovaj krug ne mora stati nikad.

Ja sam sebe uhvatila naprečac. Odabrala sam period koji ni po čemu nije izgledao boljim za praksu, ali znala sam da je stvar samo u tome da daš sebi zadatak. Moj je bio da odem na praksu tog avgusta uprkos svemu. Te se to tako i desilo.

Ukrali su mi pasivnost.

10700503_10204177002779308_617091620652475505_o

Ako ste baš očekivali da na praksi budem materijalno oštećena…

Jesam.

U povratku kući sam bila primorana da kupim još jednu avionsku kartu. Svojom greškom.

Zakasnila sam na avion jer sam htela da popijem još samo jedan espresso u Napulju. Sa svojima.

SAMSUNG DIGITAL CAMERA

 

Priredila: Višnja Cvetić slikaa-u-krugu

3 replies
  1. Stefani says:

    Simpaticno, jedino je steta sto sam dosla da procitam na oficijalnom sajtu nesto cega se treba paziti, a procitala ovo. I kako sad da ne ignorisem neki naredni zanimljiv post/tekst koji dolazi sa aiesec.org.rs pod pretpostavkom da je ovakav? Bezveze, ocekivala bih vise ozbiljnosti ovde pri izboru naslova, a ne nesto sto lici na jeftin marketinski trik koji je rezultovao gubitkom mog poverenja 🙂

    Reply
    • Jasna says:

      Nema cega da se plasis 🙂 ako si zainteresovana za praksu i zelis da cujes malo vise o tome kako sve izgleda konsultuj se sa nekim od clanova Aieseca… Meni je vise znacilo da popricam sa njima nego citanje ovih clanaka. Pozz

      Reply
  2. Милан says:

    Ју, девојко, ја се заљубио како лепо пишеш…Лепа прича.И сад ћу морати да пробам бјанку 😀

    Reply

Leave a Reply

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *