Terorista na praksi

BOMBA! Dobijamo tu vest, čekajući da uđemo u salu…
To je jedna od prvih asocijacija na Tursku u poslednje vreme ali i upravo ono što se desilo prvog dana Nacionalne konferencije AIESEC-a Turske.

Nacionalna konferencija AIESEC-a u Turskoj se održava dva puta godišnje. Okuplja oko 500 članova iz 14 lokalnih kancelarija, odnosno 13 gradova (pošto u Istanbulu imaju dve kancelarije). Ove godine je bila u Antaliji…

image

Imao sam priliku da budem pozvan kao predavač iz Srbije i jako sam se radovao svemu ovome, pogotovo što imam puno prijatelja u Turskoj sa kojima sam radio i družio se u proteklih par godina u AIESEC-u. Uglavnom, jedno internacionalno okruženje, s obzirom da u timu koji organizuje konferenciju smo imali dvoje ljudi iz Indije, Egipta i oko 15tak ljudi iz Turske. I koliko god da smo se poznavali do tada, nisam bio svestan koliko su neke stvari zapravo slične (i ne mislim samo na reči kao što su jastuk, jorgan i druge; ili hrane).

image-(1)

Turska, baš kao i Srbija, ima veliki problem sa stopom nezaposlenosti mladih (iako je u Srbiji drastično veći procenat). Sa druge strane, procenat žena u nacionalnom parlamentu u Turskoj je 14.4%, dok je u Srbiji 34%. I ima puno oblasti sam analizirao, ali iskren da budem, pre samog dolaska uopšte nisam puno razmisljao o tome kako cela situacija u zemlji utiče na mlade i generalno ljude u Turskoj. Kako je to da svakog dana od kuće do kancelarije prolaziš kroz neke od glavnih ulica Istanbula, Ankare ili nekog drugog grada i nikad ne znaš da li će se desiti neki novi teroristički napad baš na tom putu.

Uglavnom, da se vratim na početak priče, prvog dana konferencije, koji je jedan od najaktivnijih, sa puno pozitivne energije i kao jedan od ključnih momenata koji odredi kako će raspoloženje delegata biti tokom cele konferencije, baš u trenutku kada je 500 ljudi selo na svoja mesta i kada je sve bilo spremno da počne, stigla je upravo najgora vest – eksplodirala je bomba u centru Istanbula.

U tom trenutku Gurin (dečko iz Indije) i ja stojimo ispred sale čekajući da nas pozovu da udjemo kao iznenađenje, ne sluteći šta se zapravo dešava. Dok u nekom trenutku nisu izneli jednu devoku koja plače i svi koji su imali rodjake, drugove, drugarice su istrčali napolje i nastala je opšta pometnja. Drugarica, koja je istrčala napolje, samo me uhvatila za ruku i rekla “The bomb exploded!”. Iako nismo ništa razumeli, jer su svi normalno pričali na Turskom, bilo je užasno prisustvovati takvoj sceni. Jedna devojka, čija rođena sestra radi u radnji u ulici gde je bomba eksplodirala, je bila van sebe jer je sestrin telefon bio isključen. U ovakvim trenucima, čak i neke najjednostavnije stvari poput toga da osoba koju zoveš se ne javlja na telefon izaziva najstrašnije misli. I kasnije kroz priču sa delegatima  shvatio sam da je zapravo to jedna od najgorih stvari stvari koja se dešava (naravno, pored samih žrtava svih napada), upravo to što svaka osoba i za najobičniju stvar misli samo ono najgore. I tako je već dugo vremena…

Ja inače ne pišem blogove ili članke, međutim ono što me je nateralo da napišem ovaj tekst nije to što je eksplodirala bomba (jer sam siguran da ste to imali prilike da vidite u našim medijima), već pitanje jednog delegata koji se učlanio u AIESEC nekoliko dana ranije, koji je prekinuo moje predavanje i pitao me – “Hey Jakov, imagine if some of people from PKK(PKK je teroristička organizacija) went on internship in some other country while they were young, would that change anything?”

I tu sam se stvarno zapitao. Ako sam ja za samo tako malo vremena u Turskoj saznao kako njih i nas totalno drugačije uče o Kosovkom boju (Miloš Obilić u njihovoj verziji inače se pravio mrtav i onda na kvarno ubio Murata), kako oni nisu imali pojma o NATO bombardovanju jer njihovi mediji to nisu prikazivali već da se “Srba treba čuvati nakon što su uradili ono ljudima u Bosni” i mnoge druge velike i male stvari koje su do tada stvarale pogrešnu sliku… Šta onda jedan terorista, koga ceo život uče samo jednu stvar i samo jednu realnost u kojoj su svi drugi loši i u kojoj je sve na internetu i medijima laž – šta on drugo i može da misli? Ali, da li bi bilo koji terorista bacio bombu na ulicu/aerodrom/metro stanicu ukoliko bi u tom gradu imao puno prijatelja, jer je tamo živeo dok je bio na praksi?

I ne, neću vam sada pisati zašto treba ili ne treba ići na praksu (mada možete pročitati druge blogove ljudi koji su bili na istim). Samo ću vas ostaviti da se zapitate i razmislite malo dublje o ovom pitanju od malo pre.

A za kraj mogu samo da vam kažem da je meni ovo iskustvo bilo jedno od najboljih do sada, i da (iako se to na ovoj oproštajnoj slici možda i ne vidi) mi je jako teško bilo da napustim sve ove prijatelje iz Turske (doduše Gurin će ići na praksu u Mađarsku, pa smo se već dogovorili da se svi ponovo okupimo u Beogradu :)).

image (3)

Priredio: Jakov Božović Untitled-1

3 replies
  1. Nebitno says:

    Postovani,

    Isti ti Turci godinama pa cak i vekovima vrse konstantnu represiju nad Kurdima, jedinim milionskim narodom koji i dalje nema svoju drzavu. Poenta je prijatelju u dvostrukim arsinima svetstke politike. Mi smo najbolje i na svojoj kozi osetili sta znaci biti zrtva dvostrukih arsina jer smo i sami bili zrtve teroristickih organizacija tzv boraca za slobodu i nezavisnost. Jedino mi smo ih tada nazivali teroristima i zlikovcima a ceo svet ih je nazivao “borcima za slobodu”. Sada kada se situacija malo okrenula i kada su slicni takvi borci za slobodu zakucali na turska vrata oni se odjednom nazivaju teroristima i zlikovcima. Kako je to moguce? Zbog cega neko ima prava da ubija, siluje, pali i unistava tudju kulturu i nasledje a neko drugi to isto ne moze? Da ne dodje do zabune, ne podrzavam takav nacin “borbe” za “pravdu” i slobodu ali moramo biti svestni kolicine licemerja koje okruzuje celu ovu pricu. Tuzna stvar u celoj ovoj prici je da uvek ali iskljucivo uvek stradaju neduzni i nevini ali neko mora i da plati ceh na kraju kako kod nas tako i kod njih. Samo je pitanje da li kostalo dovoljno…..
    Pozdrav i sve najlepse, uzivajte…..

    Reply
  2. Nikola says:

    Postovani, jako je ruzno to sto Kurdsku radnicku partiju cije metode ne odobravam nazivate teroristima.Najveci terorista je upravo sam Erdogan koji je sve ucinio da unisti tradiciju sekularizma. Zasto to ne analiziras za pocetak, kao i to da su Kurdi gradjani drugog reda u Turskoj kojih ima oko trecina od celokupne populacije Turske. Jako sramno, sto ti upravo nisi sagledao polozaj Kurda pa onda dao svoj stav.

    Reply

Leave a Reply

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *