Vanja Ljubičić

Vanja Ljubičić,

Fakultet organizacionih nauka

Imala sam priliku da… Praktično iskusim stvari koje učim na fakultetu i time se profesionalno razvijem Vodim tim od 7 ljudi i sa njima lokalnu kancelariju od preko 100 ljudi… Na internacionalnim i lokalnim konferencijama upoznam ljude iz celog sveta, različitih kultura, stavova i razmišljanja…

Jel znate onaj osećaj kada sebe vidite na listi upisanih na fakultet? Savršeno, ceo svet je vaš. A jel znate osećaj kada shvatite da baš i niste sigurni zašto ste tačno taj fakultet upisali, a još manje čime biste se bavili posle njega? Poražavajuće.

Pri upisivanju fakulteta bila sam sigurna da je moja budućnost u finansijama. Brojevi, organizovanost, planiranje, novac. Zvučalo je idealno. Prva prilika u AIESECu i odabrala sam naravno finansije. Konferencija, 300 ljudi. Od pravljenja prihoda rashoda, planiranih priliva i odliva, do praćenja gotovine i pravljenja izveštaja. Naučila sam neizmerno, ali kao bitnije, shvatila da to nisam ja.  To je bila prva godina, sada sam apsolvent, i nemam ni najmanju sumnju čime bih da se bavim. Sve sam isprobala i odabrala.

Da li su vas uvek fascinirali lideri? Ljudi koji umeju da vode, koje drugi prate, koji stvaraju rezultate i nižu uspeh za uspehom. Mene jesu.

Vodja projekta. Počinjete od nule. Imate ideju, motivaciju i šestoro ljudi na raspolaganju. Korak po korak napredujete, jedna aktivnost, druga, polako nailaze rezultati. 11 seminara u beogradskim gimnazijama, 300 zadovoljnih učenika. 300 izazvanih stavova o toleranciji i različitim kulturama. I sedmoro zadovoljnih ljudi. Svi smo radili, učili, napredovali i ostvarili rezultate. Shvatam kako je biti lider. Godinu dana kasnije. Opet ja, tim od sedmoro ljudi, ali i lokalna kancelarija od preko sto ljudi. Poznati osećaj. Shvatam da umem i želim da budem lider.

Jel ste pili kafu nekad sa nekim iz Izraela? Jel ste radili sa nekim iz Litvanije? Jel ste bili nekada u Brazilu?

Odgovor je verovatno ne. Ja jesam. Razmišljate, naravno, uvek neko jeste. Ali ja znam još stotinu ljudi koji jesu. U AIESECu pružila mi se prilika da upoznam ljude iz celog sveta, da se sa njima družim i radim. Oni su me formirali kao osobu. Jedno je kad se družite sa nekim ko ima potpuno različite stavove od vas, sluša različitu muziku i izlazi na različita mesta. A drugo je kada upoznate nekoga ko ima ugovoren brak i roditelji mu drže fabriku jednokratnih cipela u Bangladešu.

AIESEC za mene je počeo kao – ne može da škodi, a završio se kao šlag na torti studiranja i savršena odskočna daska za budućnost.