fbpx
“Be positive and keep smiling” — poruka volontera iz Tunisa za sve nas u Srbiji

“Be positive and keep smiling” — poruka volontera iz Tunisa za sve nas u Srbiji

  • AIESEC Srbija
  • AIESEC Srbija

Možda ste primetili da je naziv ovog bloga citat. To nije bilo kakav, nasumično odabran citat, već životni moto jedne divne osobe.

Akrem Ben Hamouda ima 25 godina i dolazi iz Tunisa. On ne zna za problem i poteškoće koji su nerešivi i uvek je pozitivan i nasmejan, što ste mogli zaključiti iz citata koji je njegov životni moto. Zbog čega je zaista prijatno naći se u njegovoj okolini i provoditi vreme sa njim.

Pored pozitivne energije, Akrem je podelio sa nama još mnogo zanimljivih priča. Pročitajte šta je rekao o svom iskustvu u Srbiji i kako je doživeo našu zemlju i ljude.

Nakon što je završio fakultet u Tunisu, Akrem je ubrzo počeo da radi. Nakon nekog vremena, odlučio je da ipak želi da putuje, dao otkaz i turistički došao u Srbiju. Akrem se oduševio Beogradom i Srbijom. Pored toga se bliže upoznao sa studentskom organizacijom AIESEC, o kojoj je slušao u svojo zemlji ranije. Želeo je da ostane u Srbiji, upozna je više, okusi kulturu i tradiciju, ali isto tako želeo je i da nešto radi, ne samo da bude turista. Imao je potrebu da širi svoju pozitivnu energiju i proba nešto što nije nikada ranije. Savršenu priliku za to video je u programu praksi pod nazivom Global Volunteer koje dugi niz godina uspešno sprovodi AIESEC širom sveta. Akrem se prijavio i dobio volontersku praksu u Čačku, gde je predavao engleski jezik deci u dve škole, igrao se i družio sa njima.

Šta si mislio o Srbiji pre dolaska? Da li se tvoje mišljenje sada promenilo?

Kada sam razmišljao gde ću putovati, želeo sam da to bude Evropa. No, Srbija nije klasično mesto u Evropi. Kada sam došao, upoznao sam se i sa pojmom Jugoslavije. Ispostavilo se da Srbija nije mnogo drugačija od Tunisa, tako da nisam mnogo osećao da sam van svoje zemlje. Osim jezika, ali sam vremenom i njega malo savladao. Pre nego što sam došao, smatrao sam da je ovde hrana veoma ukusna što se ispostavilo tačno.

Sreo sam i upoznao mnogo stranaca u Čačku i nije mi bilo čudno. Ljudi su veoma ljubazni i druželjubivi. Stariji ljudi su i dosta religiozni. Prisustvovao sam Uskrsu i drugim religioznim obredima. Nisam znao da se to tako slavi u Srbiji, drago mi je što sam imao priliku da osetim deo tradicije i kulture. Pored toga, upoznao sam se i sa nacionalnim spotrovima koje nisam imao priliku da probam ranije u životu. Mogu sada ponosno reći da sam jedna od osoba koja je trenirala, zahvaljujući Mileni, devojci iz AIESEC -a u Čačku koja me vodila kroz celo iskustvo i bila uvek tu za mene.

Kakvo je bilo tvoje iskustvo u Srbiji?

Divno. Pre svega zbog samog iskustva koje mi je ova praksa pružila i zbog mnogo izazova koje sam prevazišao. Upoznao sam prijatne i različite osobe koje su moje iskustvo učinile boljim. Neki od njih nisu znali engleski, neki su bili stidljivi. Ipak, na kraju su svi počeli da pričaju engleski i prevazišli svoju stidljivost. Smatram ovu praksu uspešnom najviše zbog toga što sam uspeo da prevaziđem barijere, razumem se sa ljudima i postanem prijatelj sa njima.

Da li ćeš neke trenutke pamtiti više od drugih?

Definitivno ću se rado sećati celog ovog iskustva jer je bilo nezaboravno. Ali kada bih morao, izdvojio bih na primer veče Tunisa u Čačku. To veče je bilo propraćeno medijski, bilo je i novinara i televizije. Vlasnik agencije Čvorak je bio osoba koju ću posebno pamtiti. Organizovao nam je razne kulturne večeri gde smo mogli da pravimo srpske specijalitete, upoznajemo se sa tuđim kulturama, pričamo o raznim temama i družimo. Posebno ću pamtiti i jednu smešnu situaciju koja mi je mnogo značila. Naime, izašao sam na apsolutno pogrešnoj stanici na putu do škole i morao da pešačim 6 km nazad. Ali kako kažu ko nema u glavi, ima u nogama. Možda deluje strašno, ali meni je to pešačenje baš značilo jer sam imao vremena da se reflektujem na celo svoje iskustvo i dolazak u Srbiju. Takođe, situacija koja me je fascinirala, koja mi je jako smešna sada ali nije bila tada kada se dešavala. Hladno vreme u Srbiji, tačnije -17 stepeni. Definitvno nisam bio spreman na to, da ne kažem da sam jedva preživeo (smajli).

Da li bi ponovo došao u Srbiju?

Da, definitivno. Smatram sebe dosta bliskim sa AIESEC organizacijom. U Tunisu sam ugostio ljude koji su dolazili na razmenu i družio se dosta sa njima. Pored toga što bi se vratio, preporučio bih svakom prijatelju da dođe i upozna ovu zemlju. Nisam imao nikakvih problema osim malih logističkih, svaki izazov bio je vredan mog iskustva!

Koliki je bio kulturološki šok, ako ga je uopšte bilo?

Mogu da kažem da ga nije zaista bilo. Bar ne nekog ogromnog šoka. Istorija je na neki način slična kao u mojoj zemlji i sve mi je bilo blisko. Dosta ljudi nije bogato ali se trude i rade na tome da im život bude lep i da uživaju. Lokalna kancelarija AIESEC — a u Tunisu odakle dolazim me je pripremila za sve. Nisam video ili doživeo nešto o čemu već nisam slušao ili čitao.

Vreme brzo prolazi i sadašnjost je sve što imamo. Nisam želeo da provedem svoju radeći jer smatram da imam vremena za to. Želeo sam da ove godine iskoritim za putovanje, upoznavanje drugih zemalja i kultura, i ono što je najvažnije, upoznavanje sebe. Još bolja stvar koju sam otkrio je da jedno ne isključuje drugo. Imate vremena da putujete iako radite. Svakako, ovo je bilo sjajno iskustvo i ne žalim što sam ugrabio ovu priliku. Žalio bih das sam je ispustio zbog izgovora.

Ne postoji neka stvar koja je nerešiva, koja se ne može popraviti, zbog koje treba da odustanemo od naših snova. Sve zavisi od nas samih i od toga koliki značaj mi pridajemo toj sitnici koja nam je u trenutku stala na put. Život mi je to pokazao više puta i zbog toga moj moto jeste “Be positive and keep smiling”.Ako ste uvek pozitivni i nasmejani, takva će biti i vaša okolina i sve što vas okružuje, zato ne prestajte da se smejete i mislite pozitivno!

Global Volunteer