fbpx
Bio sam prvi put na AIESEC konferenciji. Evo kako to zaista izgleda.

Bio sam prvi put na AIESEC konferenciji. Evo kako to zaista izgleda.

  • AIESEC Srbija
  • AIESEC Srbija

Bilo je to davno, krajem vedrog leta 2019. Nije mi bilo jasno ni šta je taj Incoming Global Volunteer tim čiji sam postao član, niti šta ću tačno raditi ceo vikend sa ovim nepoznatim ljudima, ali bio sam spreman da probam ha ha. 

Da li je preporučeno doći na vreme?

Da, jeste.

Da li sam došao na vreme?

Ne, nisam. 

Potrefilo se da polažem vožnju istog jutra *iznenađeni emoji*.

Došao sam čim sam pre mogao, zabrinut oko propuštenog inicijalnog upoznavanja. Elem, svi su me dočekali jako prijatno. Na konferenciju je takođe išao moj drug iz srednje, preko kojeg sam i ušao u ovu priču. Na putu do konferencije, srećan što sam položio vožnju, razmišljao sam: “Pa Ljošomire (to mi je nadimak, ne zovem se stvarno Ljošomir verovali ili ne), ako išta, uvek možeš da se zakačiš za njega kog znaš od pre i izblejiš ceo vikend.”

Dobio sam moju sveščicu, hemijsku i akreditaciju i bio sam spreman za sve silne  edukacije o tome šta ćemo mi zapravo raditi sledećih 5 meseci. Ono što ja kao Ljošomir, mlad i neiskusan, nisam znao u tom trenutku je da ću kroz prvih par interaktivnih radionica najlagnije upoznati brda zanimljivih ljudi. 

Zajednička slika svih sa konferencije

Jako brzo sam krenuo u razgovor sa drugim novim članovima, ponekim starim, i iskreno uživao u svim temama u koje smo zašli posle tek par sati poznanstva. Malo po malo, shvatiš da ljudi oko tebe razmišljaju na jako sličan način kao i ti. Čujes i nečiju perspektivu o kojoj nisi ni razmišljao pre. Onda shvatiš da je 4 ujutru i da je proslo 3 sata od kad si “krenuo ka sobi.”

Najveći utisak na mene je ostavila radionica gde na kraju sa osobom pored sebe treba da podeliš neko mesto kog se uvek rado setiš. Prvo mi je bilo neobično i nisam shvatao poentu. Međutim, devojka pored mene mi je do detalja opisala plaže Baltičkog mora u Poljskoj koje je vraćaju na uspomene sa kampa izviđača. Opisala mi je osvežavajući vazduh vrlo specifičan za te krajeve koji je pun mirisa morske vode i borovine iz šuma koje su tik uz plažu. Svaki zalazak sunca tamo je slika za sebe uz koji ide neka zanimljiva priča vezana ili za njenu porodicu ili za ljude sa kampa.

Uživanje na jednoj od plaža Baltičkog mora
Zalazak sunca pored Baltičkog mora

Bilo mi je jako drago, što je meni kao liku koji je kasnio zbog polaganja vožnje, rekla nešto tako iskreno i lično. Posle toga, imao sam potrebu da podelim s njom sliku izlaska sunca iz Džordžije, SAD-a, koja me uvek vrati na jako drag period kada sam živeo tamo. Koliko je bio lep period, toliko je i bio nesiguran jer sam prvi put bio primoran da se snalazim bez roditelja, ali kada bih se probudio rano svako jutro da vidim taj izlazak, ta nesigurnost bi nekako nestala. Gledao sam u naizgled beskrajnu šumu ispred sebe (baci pogled na fotku) i u to jedno drvo koje se isticalo među njih hiljadu i to me nekako smirivalo i guralo da idem dalje *ganut emoji*. Ove priče nikad ne bi bile ispričane da sam ostao kod kuće taj vikend sa logikom: “A već sam propustio prvi deo, šta ima da dolazim posle.”

Izlazak sunca u Džordžiji, SAD

Kroz tu konferenciju i ovo članstvo je nastao domino efekat mog upoznavanja mnogih fenomenalnih ljudi koji su mi i dan danas velika podrška i pomoć, u AIESECu i van njega. Upoznao bih ja te ljude i da nisam išao na tu konferenciju, ali način na koji smo se upoznali i priče koje smo razmenili tada su jedinstvene samo za taj vikend i tu konferenciju u tom trenutku.

Nadam se da sam uspeo da prenesem delić atmosfere sa moje prve lokalne konferencije, na tebe, dragi čitaoče *namig namig*. Ako jesam, i ti želiš da iskusiš nešto slično i upoznaš neke sjajne ljude, imaćeš priliku uskoro.

Autor teksta: 

Aljoša Makević, tim lider za marketing i odnose s javnošću, AIESEC na FON-u

Članstvo, Konferencije