Dragi studenti, kada krenete polako da se pripremate za kraj svojih studija, a za početak svoje profesionalne karijere, naći ćete mnogo saveta i smernica kako pripremiti biografiju i kako se spremiti za intervju, kao polaznu tačku izgradnje vaše uspešne karijere. Sve je više i radionica na kojima će vam iskusni stručnjaci iz HR-a pomoći kako da najbolje istaknete svoje formalno i neformalno obrazovanje. Dobićete i smernice kako da na pitanja koja nisu iz struke date odgovore koji će pokazati ono najbolje u vama. Čak i onda kada je pitanje: „Nabrojte tri vaše najveće mane“. Naoružan tim znanjem, sa jedne od radionica u okviru AIESEC projekta New Leaders Conference, krenuo sam na svoj intervju za posao!
Posle prvog dela intervjua, predstavljanja i stručnih pitanja, drugi deo intervjua je započet upravo pitanjem koje sam čuo i na pomenutoj radionici:
„Kako rangirate sebe u odnosu na druge studente iz svoje grupe?“ Odlično! Krenuo sam da dajem odgovor u skladu sa smernicama sa radionice:
„Naš smer za geofiziku daje široko obrazovanje iz svih sfera metoda geofizike i pruža mogućnost svakome od nas da se, u skladu sa svojim afinitetima, više razvije u jednom smeru, što čini svakog od nas pojedinačno dobrim za…“
„Molim Vas stanite“, u pola rečenice me je prekinuo moj potencijalni rukovodilac. „Marko, vidim kuda ide Vaš odgovor, ali Vi ste inženjer i molim Vas za precizan, kvantitativan odgovor. Da li ste u 10 najboljih, 20, da li ste prosek… Molim Vas da dobro razmislite i da date precizan odogovor.“
„U pet najboljih!“ – bez razmišljanja sam odogovorio.
„Zaista!? Na osnovu kojih parametara smatrate da ste toliko dobri?“
„Na osnovu toga što nas je petoro u grupi.“
„Ovo je odgovor koji do sada nikada nisam dobio i koji svakako nisam očekivao. Jednog od pet najboljih bih svakako voleo u svom timu.“ Osmeh je zamenio ozbiljnost i intervju je postao manje formalan.
„Svesni ste da me to istovremeno čini i jednim od najgorih?“, upitao sam.
„Ukoliko ste Vi najgori u Vašoj grupi, onda želim celu Vašu grupu u timu.“
Najbolji ili najgori, od nas petoro – nas četvoro smo sada kolege i na poslu. ☺
Priprema za intervju može biti od koristi, i posao koji želimo je samo smer u kom vodimo svoju karijeru. Ali kako da se pripremimo za uspešnu karijeru?
Formalno obrazovanje je važno u izgradnji osnove za našu budućnost. „Koristimo znanje sadašnjosti sa iskustvom iz prošlosti da vas pripremimo za izazove budućnosti, koje ne možemo ni da zamislimo kakvi će biti!“ reče jedan moj profesor i pogodi pravo u metu.
Za te nezamislive izazove – neformalno obrazovanje i vannastavne aktivnosti mogu biti odlična priprema. Oni vam daju mogućnost da isprobate razne karijerne smerove i da vidite kojima ćete se od njih i kako kretati. Takođe, omogućiće vam da stvorite sinergiju svog formalnog obrazovanja i svoje ličnosti.
Učestvujte!
Polazna osnova zasigurno jeste učešće na seminarima, radionicama, konferencijama i drugim vidovima aktivnosti.
Primenjujte!
Prijavite se za studentsku praksu, primenite svoja teorijska znanja iz učionica u stvarnom svetu.
Istražujte!
Istražujte, testirajte svoje ideje i primenite naučeno, učite kroz sve ono što krene loše tokom istraživanja, razvijajte kritičku svest. Prezentujte svoja istraživanja na konferencijama ili seminarima, delite znanje.
Volontirajte!
Uključite se u projekte koji doprinose zajednici u kojoj živite. Kroz sve te aktivnosti gradićete sebe.
Pokrenite sebe i druge!
I u jednom trenutku ćete shvatiti da želite da preuzmete inicijativu i da sami pokrenete neke aktivnosti. Važno je da verujete u sve što radite, da vidite smisao svojih dela, njihov rezultat i uticaj na vas same, ali i na druge.
Grešite!
Ako na početku ništa ne bude išlo kako ste zamislili, odlično! To je život i to su izazovi za koje formalno obrazovanje ne može da vas pripremi, a koji će vam razviti veštine potrebne za budućnost.
Budite svoji!
Primeri dobre prakse mogu da vas inspirišu, ali trudite se da pronađete svoj način. Ne idite putem kojim je neko već prošao ili kojim ide u svojoj karijeri. Prokrčite sebi put i ostavite trag za sobom. Uspeh nije samo destinacija. Uspeh je i put koji nas vodi ka destinaciji.
Mene je moj put posle svih avantura tokom osnovnih studija i prvog posla u struci u Srbiji, odveo na studije u Holandiju, Švajcarsku i Nemačku. Prilika da studiram na tri vodeća evropska univerziteta TU Delft, ETH Zürich i RWTH Aachen je bila veliki izazov kako za profesionalni i stručni razvoj, tako i za lični razvoj. Stručno znanje sa svakog od univerziteta je uticalo da razvijem nova interesovanja i da postanem bolji.
Život u tri različite zemlje i kulture i prijateljstva sa ljudima sa svih strana sveta uticala su na razvoj moje ličnosti. Smatrao sam da taj novi ja mogu mnogo da pružim Srbiji kada se tamo i vratim. I vratio sam se u Srbiju. Stav nekih ljudi da je povratak u Srbiju neuspeh – nisam mogao da razumem. Uspeh ili neuspeh, za mene je bilo najvažnije od svega da sam SREĆAN!
To je jedino bilo važno! Osećao sam da sam srećan!
Isto onako kao kada su srednjoškolci, sa kojima sam sarađivao upisivali željene fakultete, kada smo na manifestacijama za promociju nauke uspevali da podelimo svoja znanja i vidimo iskru radoznalosti u očima dece i ljudi sa kojima smo razgovarali, kada su rezultati naših geofizičkih istraživanja sa letnjih kampova bili od koristi arheolozima, kada se posle međunarodne studentske konferencije kolega oženio devojkom iz Nemačke koju je upoznao na konferenciji, kada su dobili prvo, a zatim i drugo dete…
Kao mnogo puta kada sam sreo ljude koje sam upoznao i sa kojima sam sarađivao na nekom od tih događaja i video kako su ti događaji uticali na njih, i kako su oni dalje nastavili da utiču na druge! Kao kada sam sa prijateljicom, sa kojom se družim već jedanaest godina, prošle godine prvi put razgovarao na njenom maternjem ruskom jeziku i njen smeh pri svakoj mojoj izgovorenoj rečenici.
Jedina reč kojom sve to mogu opisati jeste ruska reč СЧАСТЬЕ. Iako je prevodimo kao SREĆA, СЧАСТЬЕ zapravo znači nešto drugo za šta nemamo adekvatan izraz na srpskom, ali možemo da je opišemo.
ЧАСТЬ je deo, a СЧАСТЬЕ zapravo znači celina, skup delova. Svi naši delovi – duša, um i telo – su u ravnoteži. To znači da smo kompletni. Takođe znači da smo deo nečeg većeg, da doprinosimo nečemu većem. I to je zapravo sreća, to je uspeh!
Svi smo povezani i svi radimo zajedno za dobro svakog pojedinca i svih nas. I to je naš put uspeha koji se nikad ne završava. On je sastavljen iz mnogo delova od kojih je svaki uspeh za sebe i koji nas čini srećnim; koji se nadovezuje i čine da želimo da prihvatimo nove izazove i da pokrenemo nova dela. Čini da uvek budemo deo nečeg većeg! Uspešna karijera nije cilj, ona je put spajanja svih tih malih uspeha u veću celinu. Ona je posledica puta na kome gradimo sebe.
Na tom putu budite счастливы!
Autor teksta:
Marko Vanić, Menadžer projekta za NIR @NIS Gazprom Neft
