fbpx
Da li je dobro kućno vaspitanje jednako dobrom poslovnom ponašanju?

Da li je dobro kućno vaspitanje jednako dobrom poslovnom ponašanju?

  • NIS Gazprom Neft
  • NIS Gazprom Neft

Kada govorimo o standardima poslovne komunikacije, jedno  od najčešćih pitanja je: “Nije li lepo, kućno vaspitanje dovoljno za poštovanje pravila poslovnog bon-tona? Zar nismo i u školama učili šta je red?”

Najkraći odgovor na pitanje iz naslova bi bio: nije!

Ipak, takav odgovor skoro da bi izašao iz okvira dobrog komunikacijskog vaspitanja, ako ne bi dobio objašnjenje i komentar. Uobičajeno dobro vaspitanje je svakako odlična osnova i za dobro poslovno ponašanje, ali postoje trenuci gde se ova dva načina razilaze.

Poslovno ponašanje je standardizovano kad su svi shvatili da je svet „globalno selo“ i da bi valjalo naći forme koje će prihvatiti poslovni ljudi različitih kultura.

Mnogi azijski narodi nemaju rukovanje u tradiciji. Viđali ste, sigurno, da se u Japanu ljudi pozdravljaju naklonom, ali teško je očekivati da poslovni partneri na drugom kraju planete znaju da li je adekvatan naklon pod uglom od 15, 30, 45 ili 70 stepeni, da li je izveden ispravljenom ili savijenom kičmom, sedeći ili stojeći, a svaki od tih elemenata u japanskoj kulturi ima posebno i tačno značenje. Tolerantni i pragmatični Japanci su odlučili: mi ćemo se rukovati, tako je lakše za sve.

Najnovije, ali ne manje važne izmene, doneo je korpus ljudskih prava, pre svega rodna ravnopravnost . Poslovno ponašanje, naime, ne poznaje termin „dama“, jer žena u poslovnom svetu nije „ukras“ ili „pratnja“, već saradnica, partnerka u timu i/ili liderka.

Umesto fraze „dame imaju prednost“ ili „stariji ima prednost“, princip prednosti i ukazivanja poštovanja u poslovnom svetu ima ovaj redosled:

  • hijerarhija
  • godine
  • pol

Dakle, „najstarija“ je  i uvek ima prednost osoba koja je najviša u hijerarhiji, bez obzira na godine i pol. Ako smo u približno istom rangu (ne moramo se sad baš napadno i precizno sortirati), među osobama istog pola prednost bi i dalje trebalo da ima stariji, a među vršnjacima – koleginica.

Ipak, obazrivo!

Ako bi se kakav džentlmen-tradicionalista našao na događaju gde su pravila rodne ravnopravnosti revnosno poštovana, mogao bi loše da prođe ako bi koleginici pomogao da sedne izmičući stolicu od stola (znate o čemu pričam, ne da izmakne stolicu kako bi pala), ili pridržavajući kaput.

Jednostavno, rodno osvešćene žene ne vole da budu tretirane kao slabije i osetljivije, pa osetljivo i sa ovom tematikom. To je priča u razvoju, stavovi se još uobličavaju, ako izbegavamo napadne manifestacije bilo u kom smeru, verujem da niko neće pogrešiti.

Ovo, drage kolege, nikako ne znači da sad iz protesta koleginice tretirate kao ortake na utakmici ili u kafani, pa da pred njima pričate „masne“ i „lovačke“ priče, baš kao što ćemo i mi zadržati nešto od damske tradicije, trudeći se da vam uvek bude prijatno u našem društvu.

Da podvučem: prijatno ne isključuje radno, ambiciozno, ravnopravno. Naprotiv!

I za kraj, kad smo već kod nedoumica, evo jednog pitanja iz „stare škole“: ko prvi ulazi u lift?

Ako ste odgovorili – stariji ili dama – upalila se crvena lampica. Netačno!

Lift (kao i prolaz, tunel, kafana i tome slično), spada u potencijalno opasne prostore i muškarac će, sledeći pravila bon-tona, uvek prvi ući. To važi i za one koji poštuju tradicionalni bon-ton. U velikim korporacijama u kojima više ljudi treba efikasno da se preveze liftom, neće biti greška ni ako prva uđe osoba koja je najbliža vratima.

Sad nešto razmišljam, ako koleginice same čekaju lift, da li da ulaze ili… Šalu na stranu, htela sam samo da lepo vaspitanim muškarcima  ukažem da lift nije prostor gde „dame imaju prednost“ i da izbegnemo ono nećkanje i propuštanje kojem neretko svedočimo.

Autor teksta:

Nataša Ristić, savetnik Generalnog direktora za odnose sa javnošću, NIS Gazprom Neft

AIESEC HUB