Kako sve više vremena provodim na fakultetu, tako neprestano saznajem i mnogo novih stvari. Od silnih tribina, konferencija, preko udruženja, ekskurzija pa sve do dodatnih časova stranih jezika.. I sve te stvari su tu da bi studenti imali čime da se bave još pored fakulteta, da bi radili na dodatnim veštinama i razvijali se.
Skoro da ne prođe dan a da u hodniku nema ljudi koji za štandom promovišu nešto. Ali na to sam već navikla, kao i ostali studenti. To je postalo skroz normalno. Ono što je meni privuklo pažnju bila je grupa ljudi u istim majicama koji šetaju po celom fakultetu presrećni i teraju ljude da igraju igrice.
Zašto baš oni? Pa bilo je mnogo tih organizacija, kao što rekoh, ali ni u jednoj nisu vi nosili istu odeću niti tako skakutali po fakultetu. Obično su obučeni svako na svoj način ili formalnije. Šta je sad ovo? I šta ti ljudi uopšte rade?
Prišla sam da se raspitam i čula sledeće:
Mi smo internacionalna organizacija, brdo nekih reči, mir i ispunjenje ljudskog potencijala, nakon čega sam se izgubila.
Pitala sam onda da mi objasne svojim rečima i ono što je usledilo zvučalo je sjajno.
AIESEC je internacionalna organizacija koja okuplja mlade ljude širom sveta. Postoji u preko 125 zemalja i ljudima od 18 do 30 godina omogućava da se razviju kroz volonterske i stručne prakse u inostranstvu, kao i kroz lokalne projekte koje AIESEC organizuje.
Postoje 3 vrste praksi: volonterske, stručne plaćene i stručne neplaćene. Ono što ih razlikuje jesu trajanje, cena i oblasti u kojima se prakse realizuju. Prakse pokrivaju projekte poput rada sa decom, predavanje engleskog u školama i vrtićima, preko marketinga, HR-a, do IT-ja i prodaje.
Najraznovrsniji spektar projekata, destinacija i oblasti.
Da bi bilo moguće raditi razmene i slati ljude na prakse, kao i ugostiti one koji dolaze u Srbiju, potrebni su ljudi. Svi članovi u AIESEC – u grupisani su u sektore. Postoji 6 sekotra i to su:
- sektor za odlazeće prakse
- sektor za dolazeće prakse
- sektor za HR
- sektor za finansije
- sektor za korporativne odnose i
- sektor za marketing i odnose sa javnošću.
Sektor za odlazeće prakse
Ljudi u ovom sektoru pomažu svakoj mladoj osobi iz Srbije da se upozna sa praksama u inostranstvu. Objašnjavaju svaku praksu do detalja, pomažu prilikom apliciranja, sređivanja CV – ja, intervjua.
Održavaju stalnu komunikaciju sa AIESEC – om u drugim zemljama i daju sve od sebe da iskustvo svake osobe bude jedinstveno i neponovljivo. Možemo na njih gledati kao na superheroje čije su moći pružanje neverovatne avanture pune zabave, upoznavanja novih ljudi, upoznavanja drugih kultura, ali i mnogo učenja, kako o sebi tako i o drugim stvarima.
Sektor za dolazeće prakse
Kako AIESEC u Srbiji omogućava mladima da putuju u inostranstvo, tako i AIESEC u drugim zemljama omogućava svojim stanovnicima da dođu u Srbiju. Tu nastupa sektor dolazećih praksi.
Dolazeće prakse takođe mogu biti stručne i volonterske. Stručne prakse se realizuju u nekom od naših startup – ova dok volonterske predstavljaju uglavnom predavanje jezika deci u školama i rad sa decom.
Zadatak ljudi u ovom sektoru jeste pronaći najbolje ljude iz inostranstva za praksu kod nas, dakle intervjuisanje kandidata, selekcija najboljih i odabir.
Zatim praćenje njihove prakse ovde od prvog do poslednjeg dana, rad sa praktikantima na njihovom razvoju, pružanje dodatnih vrednosti, ali i mnogo mnogo druženja i zabave sa ljudima iz celog sveta.
Sektor za HR
Kao i u svakoj drugoj organizaciji ili kompaniji, potrebno je da neko regrutuje ljude, radi intervjue sa novim članovima, odlučuje ko će ući u organizaciju a ko ne.
Pored toga, radi sve što je potrebno da bi se članovi u organizaciji osećali sjajno i znali šta treba da rade. Brine o zadovoljstvu članova i njihovom napretku i razvoju kroz organizaciju.
Sektor za finansije
Da bi postojao, AIESEC mora biti održiv. Osobe koje vode računa o finansijama i legalnosti organizacije. Bave se papirologijom, razvijanjem strategije ulaganja, savetuju šta je najbolje i najpametnije uraditi sa novcem sa kojim raspolažemo.
Nadgledaju sve procese i trude se da sve prođe u najboljem redu bez ikakvih propusta. Bez njihovog ugovora retko šta bi bilo moguće uraditi. AIESEC je ne-za-profit (not for profit) organizacija. To znači da sav novac koji imamo koristimo kako bismo realizovali naše projekte i prakse i proširili se u što više gradova u Srbiji.
Sektor za korporativne odnose
Sarađujemo sa dosta partnera sa kojima delimo iste vrednosti i ciljeve, koji su prepoznali kvalitet naše organizacije. Neophodno je postojanje ljudi koji će sa svima njima biti u stalnom kontaktu.
Ovaj sektor radi sve kako bi partnerstva bila što bolja, kako bi iz njih obe strane izvukle maksimum i dale vrednost ljudima u i van organizacije. Deo njihove svakodnevne aktivnosti jesu sastanci u raznim kompanijama, startup – ovima, sa raznim uticajnim ljudima, pregovaranje, prodaja projekata i sklapanje novih saradnji.
Sektor za marketing i odnose s javnošću
Za sve što vidimo na društvenim mrežama, sajtu, na fakultetima zaduženi su ovi ljudi. Od brendiranja organizacije, preko promocija, do kreiranja, implementacije i sprovođenja online marketing kampanja.
Promovisanje projekata, praksi i svih prilika koje AIESEC nudi. Ako uživate u sadržaju na društvenim mrežama, čitajući blogove koji su vam super korisni ili članke na portalima, ovo su ljudi kojima želite da zahvalite.
Projekti
Postoje i projektni timovi koji se bave projektnim menadžmentom i organizacijom događaja. Mađioničari koji rade apsolutno sve od planiranja mesta gde će se događaj održati, preko agende, govornika, tema, do promocije i pravljenja materijala i celokupnog izgleda i identiteta konferencije.
Konferencije koje organizujemo i na kojima svako može da uživa kao učesnik jesu Youth Speak Forum, Novi Lideri, Career Days i Open IT.
Ne mogu da opišem izraz mog lica nakon što sam čula sve ovo. Zvučalo je i više nego dobro a objasnili su mi samo ukratko. Celoj priči doprineli su ljudi koji su mi je pričali.
Da nisu toliko razdragani, da ne pričaju o svojoj organizaciji sa sjajem u očima i oduševljenjem, možda ne bih imala strpljenja ili želje da ostanem i saslušam sve do kraja.
Ponekad je potrebno jedno pitanje i par ljudi u istim majicama da vas zaintrigiraju i da saznate nešto novo i neverovatno za šta niste imali pojma da postoji. Koliko god mislili da sve znamo, da smo sve videli i čuli, nismo. Svaki dan možemo naučiti ili videti nešto novo.
Na mestu na kome smo najmanje to očekivali i koje smo mislili da znamo u potpunosti. Iako ima mnogo ljudi koji nas saleću na ulici, fakultetu, na svakom ćošku i nekad nam je muka toga, vredi stati i saslušati bar malo.
Nikada ne znamo šta imaju da nam kažu. Možda taj jedan razgovor promeni naše buduće planove, naš pogled na volontiranje ili nas same u nekom pogledu. Pazite koga zaobilazite u hodniku, nikada ne znate kakva priča se krije iza jednog štanda i par ljudi!
