fbpx
Kako da prestaneš da odlažeš stvari koje su ti bitne?

Kako da prestaneš da odlažeš stvari koje su ti bitne?

  • AIESEC Srbija
  • AIESEC Srbija

Prokrastinacija – reč koju izbegavamo da izgovorimo na intervjuu za praksu ili posao kad nas osoba, sa druge strane stola upita za 3 naše mane.

U teoriji, prokrastinacija predstavlja oblik ljudskog ponašanja zbog kojeg odlažemo svoje obaveze i zadatke za kasnije. Uzrok tome jeste to što nam ispunjavanje određene obaveze iziskuje stres i energiju, pa zbog toga, važne stvari koje bi trebalo da obavljamo menjamo za one manje važne ili potpuno nebitne. Često sebe možemo zateći kako gledamo seriju u sred ispitnog roka, kako listamo društvene mreže do beskraja, desi se i da pogledamo i poslušamo hitove Evrovizije iz 2005. godine i ostale veoma zanimljive stvari koje nam YouTube algoritam preporuči.

Zašto je to tako?

Zašto stvari koje su nam zaista bitne u životu, odlažemo i marginalizujemo? Zašto se dešava da ovaj blog, koji bi trebalo da bude objavljen u ponedeljak (sutra), pišem u osam sati uveče u nedelju? Zašto sebi iznova i iznova govorimo kako ćemo baš od sledećeg ponedeljka, meseca, godine, krenuti u teretanu, početi  da spremamo ispit… Zašto to ne uradimo istog momenta?

Loša vest je to, što je naš mozak na neki način „isprogramiran“ da prokrastinira. Svi se borimo sa izvršavanjem određenih obaveza koje nam dugoročno gledano donose dobro. Naravno, to radimo u zamenu za naše vreme i energiju. Tu nastaje problem jer je našem mozgu mnogo lakše da obrađuje konkretne stvari, pre nego apstraktne. Samim tim, trenutni trud i napor koji ulažemo mnogo je „opipljiviji“ od neizvesne i nepoznate budućnosti. Dakle, kratkoročni napor dominira dugoročnim dobrom.

Prokrastinacija se često poistovećuje sa lenjošću ali u realnosti su to dve različite stvari

Prokrastinacija predstavlja aktivan proces gde biramo da radimo neku drugu stvar, pre nego neku koju bi zaista trebalo da odradimo u određenom roku (koji se, vrlo verovatno bliži). Sa druge strane, lenjost predstavlja apatiju ili nespremnost za izvršavanje određene obaveze. Odugovlačenje obično uključuje ignorisanje neprijatnog, ali verovatno važnijeg zadatka, u korist onoga koji je prijatniji ili lakši.  Često odlaganje obaveza može imati i psihičke posledice na nas, pa tako možemo početi da osećamo krivicu i nezadovoljstvo. Samim tim smanjujemo i našu produktivnost i rad na našim ciljevima.

Kako se rešiti prokrastinacije u 3 koraka

Na sreću, kao i mnoge druge navike i prokrastinacija se praćenjem određenih tehnika i saveta može pobediti.

  1. Korak: Prepoznajte problem

Možda je ispitni rok u toku i trenutno imate previše važnih obaveza u toku radnog dana, koje fizički ne uspevate da postignete i zbog toga morate da ih odložite za drugi dan. To je u redu, nije svako odlaganje obaveza nužno loše. Nekad jednostavno nećete imati izbora. Međutim, ako odlažete neku obavezu jer vam se trenutno ne radi, onda imate “problem.” Pored toga, postoje još mnogi indikatori prokrastiranja poput:

  •  Konstantnog odlaganja određene obaveze sa vaše „To-Do liste“
  • Taman kada sednete za sto i krenete da učite, ustanete da skuvate sebi kafu ili odete do radnje po sladoled ili čokoladu
  • Čekate pravi momenat ili pravi „mood“ za učenje. Jedan moj drug je čak išao toliko daleko, da je započinjao učenje samo na pun sat, možete pogađati šta se desi ako zakasni minut-dva 🙂
  1. Korak: Pronađite razlog zbog kojeg odlažete svoje obaveze

Da biste rešili ovaj problem i počeli da se borite sa njim, potrebno je da pronađete uzrok zbog kojeg nastaje. Na primer, da li izbegavate određenu obavezu, jer vam nije zanimljiva? Ako je to slučaj, možete se potruditi da je obavite što pre, kako biste se okupirali stvarima koje su vam zanimljivije.

Loša organizacija takođe može biti uzrok odlaganja obaveza. Uspešni ljudi koriste „To-Do“ liste i slične alate pomoću kojih planiraju svoje obaveze. Ako ne znate kako da napravite ovakvu listu, postoje aplikacije koje će to uraditi za vas. Pomoću njih možete poređati svoje obaveze prema prioritetu i roku. Neke od njih su: Trello, Microsoft To Do i Notion.

Veliki broj ljudi se plaši neuspeha. Pa zbog toga, iz straha pre rade stvari koje im već idu od ruke.

Ukoliko ste perfekcionista, vrlo je verotano da ćete odložiti neku obavezu, jer mislite da je nećete odraditi na najbolji mogući način.

Uzroka ima dosta, i svako od nas je drugačiji, na tebi je da sedneš i racionalno razmisliš o svom razlogu zbog kojeg odlažeš ispunjavanje određenog zadatka.

  1. Korak: Kreirajte svoju strategiju za rešavanje ovog problema

Prokrastinacija je navika, i samim tim se može otkloniti. Nažalost, to se ne može uraditi preko noći. Navika prestaje da bude navika, kad vam navika postane da nemate više tu naviku. Zbog toga je potrebno da budete uporni i da istrajete u svojoj nameri.  U nastavku ću vam izlistati nekoliko uspešnih strategija koje vam mogu pomoći, na vama je da isprobate što više njih i da pronađete onu koja će vam odgovarati.

  • Posvetite se zadatku. Zapišite zadatke koje imate i period u toku dana tokom kojeg ćete svaki od njih obavljati. Ovo će vam pomoći da sebe držite odgovornim. Primera radi, možete sebi napisati da ćete svakog dana u periodu između 16-17h čitati knjigu. Svaki put kada se budete dogovarali sa svojim prijateljima oko kafe i slično, znaćete da ste u tom periodu zauzeti i da ste posvećeni isključivo ovoj obavezi.
  • Smislite sebi adekvatne nagrade za ispunjavanje određenog zadatka. To može biti čokoladica nakon naučene lekcije ili izlazak nakon položenog ispita.
  • Radite u paru. Ako imate ispit iz određenog predmeta, možete se dogovoriti sa svojim prijateljem da ga zajedno spremate. Na ovaj način jedno drugog motivišite i držite odgovornim.
  • Nemojte čekati da vam se obaveze nagomilaju. Započnite rad nad njima čim ih dobijete. 
  • Minimizirajte stvari koje vam odvlače pažnju. Isključite notifikacije na telefonu dok učite i ugasite naloge na društvenim mrežama tokom ispitnog roka.
  • Podelite neki zadatak na manje celine i definišite rok za svaku od njih.

Ovo su samo neke od strategija i primera koje možete primeniti kod sebe. Bitno je da shvatimo da ovaj problem u određenoj meri ima svaki čovek na Zemlji i da nismo jedini koji se bore sa tim. Zbog toga je bitno da budemo istrajni u svojoj nameri da radimo na sebi. Zato, kreiraj svoj plan pomoću kojeg ćeš rešiti ovaj problem…Naravno, od ponedeljka… 🙂 

Dušan Stepanov,

Tim lider za odlazeće prakse i potpredsednik konferencije Novi lideri

Konferencije, Liderstvo