Kako se izboriti sa padom samopouzdanja na poslu

Kako se izboriti sa padom samopouzdanja na poslu

  • NIS Gazprom Neft
  • NIS Gazprom Neft

Darko* ima 27 godina i radi kao programer u jednoj IT kompaniji. Ima zavidnu platu, devojku, živi sam, i ono što se na prvi pogled dâ primetiti: obožava svoj posao. Njegova firma je organizovala konferenciju na temu uticaja korona virusa na IT industriju.

Na toj prezentaciji, Darko je imao par problemčića. Oprema za prezentovanje nije radila kako je zamislio, a on se nekoliko puta zbunio u trenucima kada je po njegovom mišljenju, trebalo da “poentira”. Iako je prezentacija ocenjena vrlo pozitivno, to ga je uvuklo u vrtlog sumnje u svoje organizacione i prezentacione sposobnosti. Kad god je radio u timu, Darko je prepuštao izlaganje rezultata svojim kolegama.  Zbog toga je pomalo počeo da gubi rutinu koju je imao do tada.

Ovakav primer, bolje od bilo koje psihološke definicije, objašnjava pad samopouzdanja u poslovnom kontekstu. Pad ili manjak samopouzdanja na poslu je nešto što svako od nas doživi nekad u svojoj karijeri. Okidači mogu biti različiti: nekad su to manji ili veći neuspesi na poslu, problemi privatne prirode, nekad društveno-političke okolnosti na koje ne možemo da utičemo, a nekad smo takvi perfekcionisti da i najmanje odstupanje od savršenog dovodi u sumnju naše sposobnosti. Ne postoji jedinstveni lek, ali ću pokušati da vam predočim nekoliko korisnih tehnika. Svima im je zajedničko sledeće: ne gurajte stvari pod tepih i pričajte o tome.

  1. Kontroliši negativne misli.

U užurbanosti poslovnog okruženja, zaposleni često nemaju prilku da zastanu i porazmisle o odnosu prema samom sebi i prema drugima. Tu nastupaju određena iskrivljenja misaonih procesa, koja negativno generalizuju neuspeh ili nekompetentnost u jednom specifičnom zadatku, na čitavu osobu. 

Na osnovu jedne greške, naš junak Darko je možda zaključio da ni na jednoj sledećoj prezentaciji neće moći da bude dobar prezenter i organizator, iako iza sebe ima gomilu savršeno isporučenih konferencija. Darko možda razmišlja crno-belo, tako da će pomisliti da je čitava prezentacija loša, ne ostavljajući nimalo prostora za sivo (prezentacija nije bila ni savršena, ni katastrofa, već negde između). On možda razmišlja isključivo kroz svoje emocije, tako da pomišlja: ako se ja sad osećam nesposobno i glupo, sigurno i drugi misle da sam glup i nesposoban. Ova iskrivljenja, ili kako mi psiholozi kažemo – “kognitivne distorzije”, sprečavaju objektivno sagledavanje stanja na terenu. Ovo je prvi i najteži korak.

  1. Objektivno ispitaj svoje jake i slabe strane.

Sad kad znaš da li si koristio iskrivljenja kada si donosio zaključke o sebi, izdvoj vreme i zapiši situacije slične onoj koja okida tvoj pad samopouzdanja. Te situacije razbij na komponente i procenjuj ih kroz nijanse (ne postoje samo savršeni i neuspešni zadaci, nego i oni između). Ova analiza je okvirni plan rada na sebi.

  1. Nađi osobu koja će ti pomoći. 

To može biti kolega s kojim si već u dobrim odnosima, kolega na novom poslu za koga vidiš da je zainteresovan da ti pomogne, blizak prijatelj koji te poznaje u različtim situacijama. Kritički prodiskutujte zaključke iz tačke 2, i donesi konačan plan rada na sebi.

  1. Stekni nove veštine. 

Bez obzira na svoje umeće da umiriš samoporažavajuće glasove iz prethodne faze, nije na odmet i da naučiš novu veštinu koja će ti pomoći sa konkretnim problemom. Zamisli da si atletičar koji baca disk ili kladivo. Naučiti tehniku bacanja diska jeste neophodan uslov, ali ono što daje rezultate jeste sirova snaga, koja nekad i kompenzuje nedostatak ovog prvog. Drugim rečima, time što ćeš otići na neku obuku ili pogledati neki koristan klip, ti stičeš onu minimalnu “utreniranost” svog uma, i daješ sebi prednost “domaćeg terena”. Sad si upoznao svoju prepreku, i ne može te više iznenaditi. Na raspolaganju su ti „meke“ veštine, npr. prezentovanje (u Darkovom slučaju), planiranje i upravljanje vremenom, asertivna komunikacija, upravljanje stresom i tako dalje. Možeš naučiti i neke konkretne tehničke veštine koje su povezane sa tvojom ekspertizom, i time još više steći izvesnu rutinu.  

  1. Oprobaj se i eksperimentiši.

Sada je potrebno da znanje koje si stekao, primeniš u praksi. Oprobaj se u onome što ti je snižavalo samopouzdanje, bilo da je u pitanju rad na zadatku ili odnos sa nekom osobom. Naravno, na početku neće biti idealno, ali vežbom može biti bolje. Odvaži se da preuzmeš neki komplikovan zadatak ili da asertivno postupiš prema kolegi koji se nekorektno ponaša. Postepeno povećavaj nivo složenosti situacija kojima se izlažeš, i neka ti osoba iz tačke 3 daje povratne informacije o tvom napretku. Čak i u slučaju da napraviš grešku – pročitaj tačku 1 i vrati se na nivo složenosti na kom si zastao.  

  1. Budi svestan svojih snaga. 

Zapamti, TI si taj koji je vredno radio na tom projektu. Neke stvari znaš bolje i od svog nadređenog, i od publike koja te (pre)ispituje.

Iskoristi ova znanja kada primetiš da se neko tebi blizak suočava sa padom ili manjkom poslovnog samopouzdanja. I ne zaboravi da vežbaš sve ove korake svaki put kada se zatekneš u sličnoj situaciji.

Srećno!

 

Autor teksta

Stefan Gligorić, Ekspert za procenu zaposlenih i razvoj kompetencija, NIS Gazprom Neft

AIESEC HUB, Karijera