Da li je perfekcionizam uopšte pozitivna ili negativna osobina?
Mnogi ljudi smatraju da je biti perfekcionista nešto pozitivno, čak sam i ja u toku svog školovanja i na početku svoje karijere tako mislio, ali, da li je to zaista baš tako? Perfekcionisti teže tome da sve što urade, bila to neka svakodnevna, uobičajena aktivnost ili neka zaista važna poslovna obaveza, urade savršeno i ne žele da prihvate ništa osim savršenstva. Upravo u toj težnji ka konstantnoj savršenosti može da nastane problem kod perfekcionista, jer kada shvate da savršenstvo ne postoji, postaju anksiozni i nalaze se pod stresom, a svi smo svesni da na svetu ništa nije savršeno. Upravo u toj nesavršenosti se nalazi savršenstvo.
Zar konstantno „moranje“ i težnja da sve uradite savršeno i da sve bude savršeno već sada, dok ovo čitate ne zvuči kao veliki pritisak koji namećemo sami sebi? I meni!
Sasvim je u redu da neko teži tome da da sve od sebe kako bi što bolje uradio važan zadatak ili izvršio obavezu koju ima pred sobom, ali problem nastaje kada se previše fokusiramo na svaki detalj koji i nije toliko važan i koji niko osim nas samih neće primetiti. To uglavnom preraste u gubljenje dragocenog vremena koje možemo da iskoristimo na mnogo produktivniji način kako bi uradili više bitnijih stvari. Upravo je to jedna od stvari koja mi se desila. Jedan utorak sam ostao na poslu do uveče, samo zato što sam hteo da neke stvarno nevažne stvari uradim savršeno, ne dobro, već zaista savršeno. Sutradan sam od svog nadređenog dobio pohvalu za dobro urađen zadatak, ali i dragocen savet, da više ne radim na takav način.
Veoma je bitno sebi postavljati ciljeve. Međutim, visoki ciljevi treba da vas motivišu, a ne da vas opterećuju! Umesto da pred sebe postavljamo previsoke ciljeve, koje ne možemo da dostignemo i zbog kojih smo konstantno nezadovoljni, trebali bi da odredimo prioritete.
Postavite pred sebe kratkoročne, dostižnije ciljeve i raduje se svojim malim pobedama, jer do velikih uspeha se dolazi upravo tim malim pobedama ili kako bi sportisti rekli utakmica po utakmica.
Da li sam pogrešio?! Da li sam dovoljno dobro uradio?! A da li sam mogao bolje?!
Samo su neka od pitanja koja sebi svakodnevno postavljamo i koja nas muče. Koliko god se trudili da ih izbegnemo, greške se svima dogđaju. Da li ste primetili da se upravo i meni, dok pišem ovaj tekst, potkrala jedna mala greška?
Grešite, bez straha grešite, jer su greške sastavni deo procesa učenja i napredovanja, a ne nešto što treba da vas obeshrabri. Uživajte u procesu grešenja i učenja, bez pritiska i iz svojih grešaka izvucite pouke kako ih ne biste ponavljali. Sa svakom greškom bićete bogatiji za još jednu lekciju.
Nemojte preuveličavati svoje greške, niko ne misli da niste dovoljno dobri samo zato što ste nešto pogrešili ili niste dovoljno dobro uradili! Samopouzdanje! Samopouzdanje koje gradite je ono što će vam najviše pomoći da se rešite perfekcionizma.
Razgovor sa samim sobom ne deluje baš uobičajeno, ali razmišljajte o svojim postupcima i pokušajte da realnije sagledate težinu vaših propusta i šta je to što ste dobro uradili pored propusta koji ste napravili. Tako ćete se fokusirati na pozitivne, ne na negativne stvari i bićete u mogućnosti da kažete sebi „Sledeći put ću uraditi bolje“.
Opuustiite see! Dajte sebi šansu da uživate u svakodnevnom životu, u poslu koji obavljate ili svakodnevnim obavezama koje imate, ali i u druženju, putovanju, zabavljanju… Nećete nepotrebno osećati pritisak koji sami sebi namećete, a i vaši postupci će biti bolji što će vas činiti srećnijima. Svako „moram“ i „trebam“ zamenite sa „želim“, jer samo ukoliko radite nešto što želite, radićete sa lakoćom, bez mnogo stresa i oslobodićete se perfekcionizma koji vas odvaja od sreće.
Vidite, nije teško. 😊
Srđan Vukojičić,
Član tima za brendiranje poslodavaca
