Pre samo nekoliko nedelja, bili smo srećni u svojoj dnevnoj rutini. A onda, gotovo preko noći – preokret.
Ne postoje udžbenici, niti kursevi, radionice, obuke u kojima se uči kako se posluje u vanrednom stanju koje je uvedeno kao mera suzbijanja širenja virusa korona.
Čitali smo Bokačov „Dekameron“, Kamijevu „Kugu“, „Ljubav u doba kolere“ Gabrijela Garsije Markesa, ali o koroni i upravljanju kompanijama u vreme kada je u izolaciji više od milijardu ljudi u svetu će se tek pisati. Jer fenomen pojave “crnog labuda” (Nasim Nikolas Taleb, knjiga ’’Crni labud’’) koji upravo ukazuje na vrstu događaja koju je nemoguće predvideti, a koja izaziva značajne posledice, analitičari naknadno racionalizuju.
Dotle, moramo da improvizujemo i budemo kreativni u pronalaženju rešenja koja će pomoći da kompanije u kojima smo lideri nastave uspešno da posluju.
Dolazimo do ključnih pitanja – šta se očekuje od lidera kada se nađu na teritoriji na kojoj se niko nije našao ranije i šta svi možemo da naučimo iz sveta koji je zastao?
Dobar lider uliva poverenje, hrabri i bodri. Dobar lider i u vreme krize radi transparentno i otvoren je. Osnovni elementi liderstva ostaju nepromenjeni: Vizija – jasna ideja o tome šta želimo da uradimo – profesionalno i lično – i snagu da istrajemo uprkos preprekama i čak i neuspesima; Integritet; Strast, Smelost; Radoznalost i Neprestano učenje.
Da! Da ne prestajemo da učimo. Ali, šta iz sveta koji stoji:
1) Naša odgovornost je da ne stanemo! Da nastavimo da radimo stvari koje smo radili i pre, možda manje ili drugačije, sa više ideja i nove energije. Ali da ih radimo! Ne smemo da dozvolimo da se probudimo u svetu u kom su neki procesi stali, jer ćemo teško moći ponovo da ih pokrenemo. Elementarna fizika nam daje do znanja da je neuporedivo više energije i vremena potrebno da pokrenemo nešto kada stoji nego da dodamo gas kada se vec krećemo. Kako je rekao Albert Ajnštajn:
‘’Život je kao vožnja biciklom, treba neprestano ići napred, bez zaustavljanja, da se ne izgubi ravnoteža.’’
2) Važnost tima i solidarnosti – vrlo je jednostavno – nije najvažnije šta svako od nas može da uradi za sebe, već kako svako od nas doprinosi da se izborimo sa određenom preprekom. Ovo nije borba koju vodimo kao pojedinac, ovo je borba koju vodimo kao deo tima i kao timski igrač. Shvatamo da smo svi, ipak, povezani. Baš kao sumatraizam Miloša Crnjanskog koji kaže da događaji na jednoj strani sveta utiču na događaje na drugoj. Ako na Sumatri leptir mahne krilima ili procveta cvet uticaj toga će se osetiti na celoj Zemlji.
Jer, jedna osoba nekada nije dovoljna za postizanje uspeha. Za sve velike i značajne stvari najčešće je potreban tim, pa je život bez solidarnosti rizična opcija.
3) Saradnja i poverenje – Neophodno je da sarađujemo i delimo informacije. Informacije do kojih smo došli, prošavši iskustvo pre nego drugi. To je deo kooperacije i poverenja. Potrebno je da otvoreno delimo informacije, ali i da zaboravimo na ego i tražimo savete i tuđa iskustva. Da verujemo saznanjima i podacima koje dobijamo.
‘’Način na koji naučiš da li je neko vredan poverenja je da mu veruješ.’’ – Ernest Hemingvej
4) Odluke moramo donositi! Tako je, bez odlaganja! Reakcije i odluke moraju biti hitre, ali ne i ishitrene, jer odluke koje donosimo utiču na svet i oblikuju godine koje dolaze. Kao što imamo na umu da je odluka bez iskustva prazna, apstraktna, tako važi i obratno: naše iskustvo bez lične odluke ostaje bezlično, nemo.
‘’Nema ništa teže i zbog toga i vrednije od sposobnosti donošenja odluka.’’ – Napoleon Bonaparta
5) Kreativnost – ovo je retko vreme za potpunu kreativnost. Spoljne nametnute okolnosti i odgovornosti, vrlo često, trivijalne stvarnosti, nas udaljavaju od mašte I inovacija. Kreativnost lidera ne podrazumeva samo njegovu ličnu kreativnost, već kreativnost u upravljanju, kao i kreativne pristupe koji ohrabruju i podstiču kreativnost unutar svih nivoa – na individualnom, grupnom i organizacionom planu.
‘’Inovacije su ono što ljude deli na lidere i sledbenike.’’ Stiv Džobs
6) Disciplina jer upravo ona održava trenirani um. Kažu da je jedan od najvećih srpskih vojskovođa Stepa Stepanović, u kasarnu dolazio prvi, a odlazio poslednji, od svojih potčinjenih je tražio mnogo, ali je sam davao još više. Tako danas treba da se ponašamo svi, jer – „u dobru je lako dobar biti, na muci se poznaju junaci“.
Čitala sam negde da je “Osoba” prevod latinske reči persona (lat. persona: maska, (lažno) lice). U starom Rimu reč “persona” prvobitno se odnosila na maske koje su glumci nosili na pozornici. Različite maske predstavljale su različite “personae” u drami.
Skinimo maske i budimo junaci!
Autor teksta:
Sara Kovačević – direktor departmana za nabavku @NIS Gazprom Neft
