Ova tema baš ume da bude izazov, bar kada je pisana reč u pitanju, a verujem da će vam na kraju teksta biti jasnije i zašto. Koliko puta smo rekli ili čuli da je prvi utisak najvažniji i da je „nepogrešiv“, iako stručnjaci kažu da imamo svega 5-7 sekundi da ga stvorimo kod osobe sa kojom se srećemo i upoznajemo. Samo nekoliko sekundi može da nas u nečijoj svesti obeleži zanavek!
Zvuči strašno, čak beznadežno, skoro da bismo mogli da odustanemo od truda, ali ideja je sasvim suprotna: zašto i kako treba vežbati, pa i planirati kakav utisak ostavljamo.
Najpre, da vidimo šta to na nama i u nama ostavlja najjači utisak
Ono što ćemo reći, kako ćemo to reći ili kako izgledamo i u kojim okolnostima se dešava komunikacija? Neki bi pitali: sadržaj ili forma? Nije mi uvek drago zbog toga, ali upravo je vizuelno ono što je najupečatljivije. Naše oči su toliko radoznale i hitre u prenošenju signala mozgu, da je jednostavno nemoguće odupreti se potrebi da nešto ili nekoga pošteno odgledamo.
Na tu aktivnost ode, kako kažu, i više od 80 odsto vremena (od onih skromnih 5-7 sekundi), a slike, uz još neke nadražaje (mirisi, na primer), doprineće utisku o osobi sa više od 50 odsto. Da budemo precizni – 55 odsto odlazi na takozvanu neverbalnu komunikaciju.
Na sreću, ne govorimo o estetskim kategorijama, posebno ne na relaciji lepo-ružno. Više je reč o onome što privlači pažnju, neuobičajenom, karakterističnom. Tako će nas „neobičnost“ obeležiti ili čuđenjem, čak odbojnošću ili će „igrati“ za nas.
Odmah zatim, naš imidž stvara način na koji govorimo, kako to nekome zvuči. Ono što nazivamo „emotivnim podtekstom“, zapravo su osećanja koja izbijaju i kada to ne želimo ili nismo svesni. Zamislite nekoga ko je ljut ili iznerviran, pa vam pri susretu poželi dobar dan (što je i lepo i pristojno), ali iz pozdrava sevaju varnice.
Ili napravite sledeći eksperiment: nasmešite se, baš raširite usta u osmeh i nekom ko će znati da je to „proba“ a ne stvarno, kažite nešto neprijatno, pomalo uvredljivo. Čućete i videćete da svaka reč izgovorena kroz osmeh zvuči manje strašno, čak i smešno, pa je ljudi ne shvataju kao uvredu. Na ovaj, zvučni deo komunikacije, kažu ide čitavih 38 odsto opšteg utiska.
I, šta nam je ostalo? Samo 7 odsto za pravo značenje naših reči. Zvuči deprimirajuće i sigurno ne znači da nije bitno šta se govori, ali nedvosmisleno pokazuje da je u našoj, ljudskoj prirodi bitnije „KAKO“ nego „ŠTA“. Znam, neki će reći da je to pitanje sagovornika, teme, pažnje ili konteksta, ali, opet kažu naučnici – i nije.
Pitanje je naših moći opažanja i čula koja su najaktivnija, čak i mimo naše volje. Dakle, utisak pre svega ostavlja forma i sad, kada sam ja u ovoj komunikaciji sa vama lišena mogućnosti da kontrolišem najjače utiske i prepuštena samom značenju reči, pogađate zašto sam ovo razmatranje nazvala izazovnim.
Da sve ne bi ostala puka teorija, da za kraj podelimo nekoliko iskustvenih saveta.
Ako želite da pojavom privučete pažnju, valja znati tačno i zašto i kako. Slučajnost na ovom polju nikada nije dobar saveznik. Vaša neverbalna komunikacija neće biti smetnja utisku sve dok ostaje u okvirima uobičajenog i prihvatljivog. Čovek jeste i osobeni stil, ali ako se vratite na pređašnju tezu – neće nam biti potrebno dodatno obrazlaganje.
Uostalom, kodeksi odevanja smišljeni su baš u ove svrhe. Kažu da najviše nenadanih i neplaniranih konflikata nastaje zbog loše izgovorenih reči. Ako ste jako napeti, ako vas nešto muči ili ste žrtva napada besa (a ko to nije bar ponekad), samo se ne upuštajte u novu komunikaciju.
„Iskulirajte“. Zvuči šašavo (kao na reklami), ali dobro je umiti se hladnom vodom, prohodati brzo krug oko zgrade, napraviti nekoliko dubokih, pravilnih udisaja, ako ste u prilici uraditi dve-tri fizičke vežbe. Jednostavno prekinuti „strujno kolo“.
Na kraju, najvažniji savet, posebno za ovo „kako je rečeno“: imamo nezgodan običaj da lošu energiju, nakupljeni stres i frustraciju ponesemo kući sa posla. I sav taj emotivni otpad izbaci se upravo tako – kroz loše intonirane reči upućene najbližima.
Imajte to na umu. Možda ćete sebi i drugima ozbiljno promeniti život ili bar neke njegove trenutke, ako nešto kažete i kroz osmeh.
Autor teksta:
Nataša Ristić, savetnik Generalnog direktora za odnose sa javnošću, NIS Gazprom Neft
