1940. - 1950.
Kada studenti odluče da promene svet
Evropa je još mirisala na dim i pepeo kada su studenti iz sedam zemalja odlučili da ne čekaju da ih neko drugi pomiri. Bila je to 1948. godina, tri godine posle rata koji je odneo 55 miliona života. Sreli su se u Stokholmu sa jednom idejom da razmena ljudi menja svet. Bez budžeta, bez kancelarija, samo sa verom da mladi mogu više. Te prve godine AIESEC-a, 89 studenata je prešlo granice koje su do juče bile zatvorene.
1946.
Kafić u Parizu koji je promenio sve
Jan Maatsa je organizovao sastanak u jednom pariškom kafiću. Pojavio se devetoro studenata iz osam različitih zemalja. Niko nije znao da će taj neformalni razgovor postati temelj jedne od najvećih omladinskih organizacija na svetu.
1948.
Prva proba, tri meseca ranije
Studenti iz devet univerziteta i sedam zemalja sastali su se u Liježu, u Belgiji, sa idejom da pokrenu nešto što do tada nije postojalo. Bio je to neformalni sastanak, bez imena i bez statuta, samo sa osećajem da Evropi treba nešto više od obnove fabrika. Tri meseca kasnije, ta ideja je dobila ime u Stokholmu.
1948.
Rođen je AIESEC
Drugog jula 1948, u Stokholmu, Bertil Hedberg i studenti Jaroslav Zich iz Čehoslovačke i Stanislas Callens iz Belgije osnovali su AIESEC, sa sedištem u Pragu i Jaroslavom Zichom kao prvim predsednikom. Cilj je bio jedan - mir kroz razumevanje.
1949.
Statuti, svrha i identitet organizacije
Godinu dana posle osnivanja, predstavnici sedam zemalja ponovo su se okupili, ovaj put da tu ideju pretvore u nešto opipljivo. Usvojeni su statuti organizacije i definisana njena svrha, izgradnja prijateljskih odnosa između naroda kroz direktan kontakt mladih ljudi. AIESEC je prestao da bude dogovor nekolicine i postao institucija sa pravilima.