Kada je Ana Evtoski upisala fakultet, znala je da želi da se učlani u neku studentsku organizaciju. Želela je da iskoristi studentske dane za nešto više od predavanja, kolokvijuma i ispita, ali nije bila sigurna koja organizacija je prava za nju.
Na kraju se prilično nasumično odlučila za AIESEC. Čula je da je to jedina globalna studentska organizacija u odnosu na ostale koje postoje na njenom fakultetu, a to joj je u tom trenutku zvučalo zanimljivo, i iskreno, dobro za CV. Tada je mislila da traži samo još jednu stavku koju će moći da doda u biografiju. Danas, kada pogleda unazad, može da kaže da je ta "nasumična" odluka bila jedna od najboljih koje je donela.
Prvih šest meseci van zone komfora
U svom prvom timu Ana je za samo šest meseci doživela promenu koju tada nije mogla ni da zamisli. Počela je da izlazi iz svoje zone komfora iznova i iznova - nekada kroz male zadatke, nekada kroz situacije koje su joj tada delovale ogromno.
Razgovori sa ljudima, prodaja, javno izlaganje, rad u timu, odgovornost prema rokovima - sve su to bile stvari koje su je u početku izbacivale iz ravnoteže. Ali upravo kroz te situacije je počela da raste. Postajala je otvorenija, sigurnija u sebe i spremnija da pokuša čak i onda kada nije bila sigurna da zna kako.
Više od iskustva za CV
Na početku je u AIESEC ušla zbog CV-ja. Međutim, vrlo brzo je CV pao u drugi plan. Dobila je priliku da unapredi prodajne veštine, vežba engleski, upoznaje ljude, posećuje konferencije, učestvuje u organizaciji događaja i radi na projektima koji su imali stvaran uticaj.
Ono što joj je najviše značilo jeste to što se njen razvoj nije desio samo kroz formalne treninge, već kroz iskustvo - kroz pokušaje, greške, razgovore, feedback i situacije u kojima je morala da preuzme inicijativu.
Od člana tima do liderstva
Kako je vreme prolazilo, Ana je dobijala sve više prilika - prvo da vodi timove, zatim i ceo departman. To je za nju bio potpuno novi nivo odgovornosti. Više nije razmišljala samo o svojim zadacima, već i o ljudima koje vodi, njihovoj motivaciji, razvoju i rezultatima.
AIESEC joj je dao prostor da vežba liderstvo u praksi - ne samo kroz titule i pozicije, već kroz svakodnevne situacije u kojima moraš da budeš tu za svoj tim, da doneseš odluku i da nastaviš dalje čak i kada nije sve idealno.
Internacionalno iskustvo i ljudi iz celog sveta
Jedna od stvari koje su joj najviše otvorile pogled na svet bila je prilika da ode na internacionalnu konferenciju u Italiju, gde je upoznala veliki broj studenata iz različitih država. To iskustvo joj je pokazalo koliko je posebno biti deo globalne organizacije - da ono što radiš lokalno nije izolovano, već deo mnogo veće priče.
Njeno AIESEC iskustvo motivisalo ju je da napravi još jedan veliki korak i ode na šest nedelja volontiranja u Italiju, u dečiji letnji kamp. Rad sa decom, život u drugoj zemlji i svakodnevna komunikacija na stranom jeziku pomogli su joj da se suoči sa sopstvenim strahovima i postane samostalnija i otvorenija za nepoznato. Posebno mesto u tom iskustvu ima njena host porodica - postali su njena druga porodica, i danas je i dalje redovno posećuje.
Šta joj je AIESEC zaista doneo
Kada bi morala da objasni šta joj je AIESEC doneo, teško bi to svela na jednu stvar — doneo joj je samopouzdanje, prijatelje, putovanja, iskustvo vođenja timova i, možda najvažnije, osećaj da može mnogo više nego što je mislila.
Ako razmišljaš da se priključiš AIESEC-u, njen savet je jednostavan: probaj. Ne moraš da budeš najotvorenija osoba u prostoriji, ne moraš da imaš sve veštine unapred, niti da znaš tačno gde će te to odvesti. Dovoljno je da budeš spremna da izađeš iz zone komfora i kažeš "da" prvoj prilici - možda baš ta odluka postane početak iskustva koje će i tebi promeniti studentske dane.
