Sigurno znate bar jednu osobu u svom okruženju „kojoj verujete“ ili za koju mislite da „zna šta priča“. Ta osoba, na svesnom ili nesvesnom planu, vešto koristi umeće komunikacije i prezentacije kako bi kreirala „ono nešto“ što obično zovemo „lični brend“, kredibilitet ili uticaj. Međutim, nekada ove veštine nisu dovoljne.
Pa onda, koji je to tajni „sastojak“ potreban?
„Ono nešto“ zapravo je veština koja se naziva „Storytelling“. Termin koji se toliko pominje poslednjih godina, u stvari je umeće pripovedanja ili pričanja priče i jedna od najstarijih ljudskih veština, intelektualnih i emotivnih. Bilo da želite uspešno da kolegama i profesorima na fakultetu odbranite svoj projektni rad, obavite poslovne pregovore, lansirate novi proizvod, budete uspešni u prodaji ili zaposlenima predočite važnost velikih promena, „Storytelling“ odnosno pripovedanje lek je za sve.
Ne kaže se bez razloga da priča može da opovrgne čak i činjenice. U današnjem svetu brzih promena, konstantnih zahteva tržišta i galopirajućeg napretka tehnologija, komunikacijski kanali su, baš kao i mi, zaglušeni od „buke“ odnosno informacija.
Ipak, savremeni lideri i dalje treba da budu u mogućnosti da se izdvoje, i koriste svoje veštine kako bi poslali ključnu poruku, na pravi način, ljudima oko sebe. Deljenje priča najbolji je način da se bude verodostojan, bez obzira da li je u pitanju formalna ili neformalna komunikacija, javni nastup, odbrana prezentacije ili vođenje sastanka.
Svrha dobre priče u poslovanju jeste da se utiče na druge, da se izgradi poverenje, ojačaju odnosi. Povrh svega, priča mora da bude moćna kako bi je se ljudi sećali. Kada se neko kome se obraćate oseća nostalgično, sentimentalno ili optimistično, vi ga “angažujete” da nešto oseća. Moć toga ne bi trebalo da bude potcenjena. To je ono što ljude pokreće i čini ih da delaju.
Jedan od primera je i ova priča:
Pre mnogo godina, francuski pesnik Žak Prever izašao je u šetnju. Na ulici je ugledao slepog prosjaka kako drži hartiju na kojoj je pisalo „Slep sam. Molim vas, pomozite mi.“ Kada ga je Žak pitao „Kako je?“, prosjak je odgovorio da mu ljudi ne ostavljaju novac i zamolio za nešto sitnine.
Žak je odgovorio da je siromašan, ali da može da prepravi to što piše na hartiji, što je i učinio. Nakon nekoliko dana Žak je ponovo naišao na istog prosjaka koji mu je ozaren rekao da mu ljudi stalno prilaze i ostavljaju novac. „Hvala ti za to što si napisao na hartiji!“ rekao je prosjak. Na hartiji je pisalo: „Proleće dolazi, ali ja ga neću videti.“
Šta se u stvari desilo?
Žak je rečenicu „Slep sam“ promenio u priču. Ljudi se nisu obazirali na slepog čoveka koji traži novac, ali kada je dočarao kako je biti u njegovoj koži – ljudi su osetili empatiju i pomogli su mu. I tu leži sva moć dobro ispričane priče.
Dobre priče stvaraju i grade veze, i čine da je ljudima stalo. Ako mislite da vama priprovedanje nije potrebno, setite se samo da su podaci racionalni a ljudi emotivni. Da li imate priču koja pogodi ljude u srce? Ukoliko je odgovor „ne“ – bacite se na razmišljanje – jer „brend“ nije ništa drugo do proizvod uz koji je vezana dobra priča. Dobra vest je da se umeće pripovedanja, baš kao i svaka veština, kroz iskustvo i vežbu, uči i unapređuje.
Koja je vaša priča?
Autor teksta:
Vesna Požarev, trenig ekspert za „Soft skills“ programe, NIS Gazprom Neft
