Vrlo retko izlazimo iz “sigurne zone” i ne damo sebi da provirimo u onaj svet mogućnosti koji nam se pruža na korak od odbrambenog zida. Ušuškamo se u svoju dnevnu rutinu i ne damo joj da se promeni.
Međutim, negde u fakultetskim danima, shvatamo da je možda došao trenutak da postanemo samoinicijativni i da što se kaže uzmemo stvar u svoje ruke. Da uradimo nešto što će nam uliti novu količinu energije i dati inspiraciju i motivaciju za sve što nas čeka nakon studija.
Imala sam sreću da pričam sa Nikolom Vranjinom, trenutno zaposlenim u jednoj multinacionalnoj kompaniji i nekadašnjim članom AIESEC-a. Između ostalog, u toku razgovora rekao mi je: “Koliko uložiš u sebe toliko će ti se i vratiti”. Čula sam više puta tu rečenicu, ali nikada nisam zastala i o njoj dobro razmislila. Šta sam ja to dobro uradila za sebe i na koji način sam ja to investirala u svoj lični razvoj?
Prijavi se za članstvo, klik klik klik.
………….
Počeli smo priču i saznala sam da je svoje studentske dane proveo volontirajući u AIESEC-u. Kaže da je to internacionalna platforma koja omogućava mladim ljudima da upoznaju sebe i svoje snage, da se razvijaju, uče nove stvari, upoznaju neverovatne ljude i postanu najbolja moguća verzija sebe.
Setim se da mi je već neko pričao o toj organizaciji više puta i postajem sve zainteresovanija. Šta mogu dobiti od te organizacije? Zašto ću biti drugačija? Šta ću to novo naučiti?
Odgovor koji sam dobila, glasio je:
“AIESEC mi je omogućio da se razvijem na ličnom i profesinalnom planu i otkrijem šta je to čime bih voleo da se bavim u budućnosti. Pružio mi je priliku da budem deo velikih projekata, ostvarujem uspehe o kojima nisam mogao ni da sanjam i koji su u velikoj meri uticali na moj razvoj, postao sam svestan sebe i svojih kvaliteta.
Istakao bih nešto što sam naučio u AIESEC-u i čime se vodim i dan danas u poslu, a to je: sve je moguće i za sve uvek postoji rešnje, a na nama je da budemo dovoljno hrabri i da ga pronađemo“.
U AIESEC-u sam proživeo situacije kojih se uvek rado sećam, putovao sam, imao sam priliku da upoznam mnošto različitih kultura i neverovatne ljude iz čitavog sveta.
Kao neko ko se bavi HR-om, mogu ti reći da je danas vrlo važno da se diferenciraš u odnosu na ostale kandidate na tržištu rada. Način na koji to možeš uraditi jeste tako što ćeš biti aktivna i tokom studija, bilo kroz rad u nekoj nevladinoj organizaciji, dodatnim fakultetskim aktivnostima, i dr.”
Moj izbor bio je AIESEC, a da mogu ponovo da biram, opet bih odabrao isto.
………….
Epilog ovog razgovora bio je taj da sam se učlanila u AIESEC u martu 2017. a od pre nepunih mesec dana postala sam Predsednica Lokalne kancelarija AIESEC-a na Univerzitetu Singidunum.
Šta ti čekaš? Budi deo naše priče, i prijavi se ovde.
Autor teksta: Marina Glavič
