Utisci sa prakse iz Delhija

Utisci sa prakse iz Delhija

  • AIESEC Srbija
  • AIESEC Srbija

Utisci sa prakse iz Delhija

Pre odlaska na praksu u Indiju sam se osećao pomalo nelagodno, verovatno zato što Indija ima veoma loš imidž u našoj zemlji. Većina prijatelja i poznanika mi je rekla “Zašto baš tamo, nađi neku normalniju zemlju“, a meni su te reči odzvanjale u glavi jer ni sam nisam bio siguran da li sam napravio ispravnu odluku. Međutim, nakon skoro godinu dana provedenih u Delhiju mogu reći da je Indija prevazišla moja očekivanja, ali je definitivno ne preporučujem svima.

Kompanija mi je obezbedila besplatan smeštaj u hotelu prve dve nedelje po dolasku u Delhi, i na tome sam im veoma zahvalan. Nekoliko sati po dolasku u hotel, otišao sam u stari Delhi kako bih potvrdio svoje stereotipe o Indiji. Na žalost, negativne stereotipe sam odmah potvrdio. Iako je ovaj deo grada istorijsko srce Delhija poznat po bogatoj istoriji i ukusnoj hrani, prvi utisak je bio totalno razočaravajući. Gomila ljudi, životinja, kablova, rikši, motora, svi neprestano trube, jure, žure. Nakon sat vremena sam se osećao totalno „smlaćeno“. Nastavio sam da hodam malo dalje i shvatio da većina grada uopšte ne izgleda tako loše – široke ulice, drvoredi, lepi restorani – i odmah mi je laknulo!

Sledećeg dana sam otišao na posao. Tata Consultancy Services, firma u kojoj sam radio,  zapošljava 387.000 ljudi! Da, dobro ste pročitali, 387.000! Kada bismo TCS premestili u Srbiju i dodelili mu status grada, TCS bi bio veći nego Novi Sad. Moja praksa je bila u sektoru za ljudske resurse, tačnije u delu koji se bavio regrutovanjem studenata direktno sa fakulteta. Imao sam priliku da putujem na preko dvadeset univerziteta u severnoj Indiji, držim prezentacije o kompaniji i pomažem studentima da se registruju na brojna takmičenja putem kojih TCS bira najbolje kandidate za slobodna radna mesta. TCS svake godine regrutuje preko 20.000 studenata jer je fluktuacija radne snage u IT sektoru veoma velika.

Većina Indijaca su vegeterijanci, tako da hrana nije naročito uvrnuta kao u brojnim zemljama Azije (nećete naći kuvane iznutrice, egzotične zivotinje, embrione ptica ili nešto slično), ali je zato izuzetno začinjena. Često ćete imati utisak da jedete začine sa hranom, a ne hranu sa začinima. Indijci većinu hrane jedu rukama i vole da je dele sa rodbinom i prijateljima. Moj prvi radni dan je bio ponedeljak, a već od utorka su moje kolege počele da uzimaju hranu iz mog tanjira, što mi se u početku nije svidelo. Međutim, lako sam se navikao na to i počeo da sledim njihov primer, tako da sam već prve nedelje probao različita jela iz njihovih tanjira, naročito hranu koju su donosili od svojih kuća, koja je manje masna i začinjena.

Hranu najčešće jedete tako što otkinete komad hleba i umačete ga u neko od jela (većina jela je spremljena u sosu), a takođe dobijete i kašiku ukoliko ne možete da baš sve „omažete“ hlebom. A indijski hlebovi su preukusni, podsećaju na tanke lepinjice i palačinke, a mogu biti pečeni u glinenoj rerni (tandori), metalnoj plotni ili tiganju (čapati, roti, nan, romali roti i parata su neke od vrsta). Imaju i panir – sir koji se kuva, pan – posebnu vrstu lista koji se žvaće, sve moguće i nemoguće vrste začina, grickalica, slatkiša i još mnogo toga. Puno stranaca koji dugo žive u Indiji nikada ni ne uspe da se navikne na indijsku hranu, ali ja sa tim nisam imao problema. Često mi nedostaje da sednem u neku dhabu (indijsku uličnu gostionicu), poručim neko jelo i da se preznojavam od brojnih začina koje su stavili.

Većina ljudi nikada nije čula za Srbiju. Zbog sličnog izgovora na engleskom, puno Indijaca je pomešalo Srbiju sa Sibirom (Serbia – Siberia), tako da bi svaki put nakon što bih pomenuo da sam iz Srbije neko obavezno prokomentarisao “Oh, mora da je tamo veoma hladno!“. Geografija im definitivno nije jača strana, što ni ne čudi jer većina Indijaca nije imala prilike ni da upozna svoju sopstvenu zemlju koju naseljava preko 1.300.000.000 ljudi, a kamoli da putuje u inostranstvo. Međutim, puno njih mašta o preseljenju u Kanadu, Australiju ili Evropu.

Indijci su jako pristupačni, tako da sigurno nećete biti usamljeni. Jako je teško biti sam u Indiji jer su ljudi svuda. Čak i kada putujete u daleka sela, pustinju ili Himalaje, svuda ćete videti gomile ljudi, tako da ni saobraćajna guzva na 5.000 nadmorske visine ne bi trebalo da vas začudi. Zanimljivo je što veliki broj Indijaca većinu stvari radi u društvu. Svuda ćete videti ljude u velikim grupama – u hramovima, na pijacama, tržnim centrima, čak i na putovanje odlaze u velikom društvu ili porodično, dok kolege u kompaniji formiraju razne vrste grupa – za ručak, za kafu, za šetnju na pauzi, itd. Moj utisak je da je u Indiji jako teško biti sam, što ima svoje pozitivne i negativne strane, ali ako odlazite na kraći period, to je definitivno prednost. Pozvaće vas da budete gosti na veridbama, svadbama i raznim porodičnim proslavama što je svakako posebno iskustvo.

Iako vozači najčešće ne skidaju ruku sa svojih sirena, njihova lica ne deluju iznervirano kada trube, već to rade po navici. U Indiji se vozi na levoj strani, a kola su najčešće bela i obavezno „čuknuta“ na zadnjoj desnoj strani. Saobraćaj je definitivno posebna priča, ali je mnogo sporiji nego što sam očekivao. Kada god ugledaju parče praznog puta, vozači uvek dodaju gas, ali im zabavu pokvare ležeći policajci koji su svuda postavljeni. Kamioni su veliki i posebno ukrašeni, kamiondžije imaju preglasne sirene od kojih se ledi krv u žilama, skuteristi se provlače između kolona automobila, krave na putu svi zaobilaze, a o pešacima niko ne vodi računa tako da oni moraju biti na posebnom oprezu. Sve u svemu,  biti učesnik u saobraćaju je jedinstveno iskustvo.

I pored brojnih problema, Indijci su jako optimistični, ponekad i bez nekog valjanog razloga. Puno njih misli da Indija ide u dobrom smeru, sa čim se ja delimično slažem. Iako je ekonomski napredak neosporan, utisak je da gradovi polako počinju da gutaju velika prirodna prostranstva i da se razvoj dešava nauštrb očuvanja prirode. Zagađenje vazduha i voda je poprimilo neviđene razmere, a preterana potrošnja resursa dovodi do daljeg zagađenja kome se ne vidi kraj. Takođe, indijsko društvo se ne menja onom brzinom kojom se razvija indijska ekonomija, o čemu govore brojne sociološke studije.

Broj problema sa kojima se Indija suočava je velik i ne treba gajiti iluzije da će se situacija brzo promeniti. Pojedincu je jako teško da promeni trenutno stanje stvari, ali samim posmatranjem, razgovorom sa ljudima i istraživanjem indijske kulture puno možemo naučiti o društvima uopšte, ali i o sebi samima. Promena će definitivno uslediti, bilo tokom prakse, bilo nakon povratka kući. Shvatićete da posedujete mnogo više snage i veština nego što ste mislili da ih imate pre odlaska na praksu, dobićete bolju predstavu o vašoj zemlji i o vašem mestu u društvu. Definitivno ćete naučiti da više cenite ono čime raspolažete. Kao što sam pomenuo na početku, Indiju možda ne bih preporučio svakome, ali ukoliko ste u fazi života kada vam je stalo do izazova i promena, onda je Indija pravo mesto za vas!

Autor teksta: Dragan Tasić

Global Talent, Ostalo