Pretpostavimo da sve studente možemo podeliti u dve grupe kada je kriterijum poznavanja odnosa s javnošću u pitanju. U prvu grupu spadaju studenti ekonomskog i organizacionog usmerenja, kao i oni sa Fakulteta političkih nauka i srodnih fakulteta, koji se bave komunikacijama. Oni su donekle kroz fakultetske predmete ili kroz studentske organizacije upoznati sa osnovim konceptima PR-a i imaju ideju čime se bavi osoba zadužena za eksterne komunikacije.
Nasuprot njima, drugu grupu čine studenti svih ostalih fakulteta koji nisu imali priliku da se „zvanično“ susretnu sa pojmom odnosa sa javnošću, već je kod njih mišljenje o tome razvijeno isključivo kao deo opšte kulture i onoga što samoinicijativno mogu da saznaju i nauče. Kao posledica nedovoljnog formalnog obrazovanja, prakse i informisanosti o PR-u i kao posledica informacija koje se plasiraju u medije, javlja se veliki broj predrasuda i zabluda o tome čime se zapravo bavi PR služba.
Ovde smo da razbijemo sve predrasude i predstavimo realno iskustvo u praksi jednog od najatraktivnijih zanimanja!
Iako sam do nedavno i sama bila student Fakulteta organizacionih nauka, nisam imala priliku da se „formalno“ dublje upoznam sa pojmom odnosa s javnošću kroz neki fakultetski predmet. Ipak, kao član studentske organizacije razumela sam šta je zadatak onih koji se bave PR-om. Barem sam mislila da sam razumela…
Odnosi s javnošću su samo odnosi s medijima
Krajem prošle godine postala sam deo Bambi porodice, kao praktikant u sektoru za Korporativne poslove i tek tada uvidela da sam i sama imala pogrešno viđenje zaduženja koje ima PR. Tokom rada u studentskoj organizaciji, marketing i PR predstavljali su jednu celinu i bilo je teško razaznati granicu između njih. Marketing je predstavljao kreativni deo, kreiranje promotivnih kampanja, kao i intenzivnu saradnju sa dizajn timom, dok je PR bio zadužen za kontaktiranje medija i brigu o tome da sve što marketing osmisli bude plasirano kroz društvene mreže i propraćeno na pravi način. Tu se, očigledno, i kod mene javila jedna od najčešćih zabluda o PR-u, odnosno izjednačavanje odnosa s javnošću sa odnosom s medijima.
Odnosi s javnošću ≠ Odnosi s medijima
S tim u vezi, pretpostavila sam da je i u korporativnom svetu služba za odnose sa javnošću organizovana na sličan način i da ima približno slična zaduženja. Međutim, dolaskom u Bambi ukazala mi se prilika da vidim kako funkcionišu korporativni poslovi u kompaniji koja je deo multinacionalne grupacije.
Mediji su glavna ciljna grupa PR tima
Iako mediji imaju veliki uticaj na formiranje stavova i mišljenja ljudi, oni u korporativnom svetu ne predstavljaju glavnu target grupu. Mediji nam samo omogućavaju da dopremo do naše ciljne grupe i da im prenesemo željenu poruku. Nažalost, i tu primećujem da je moje razmišljanje bilo usko, jer sam smatrala da se poruka može poslati isključivo kroz objave, razgovore, konferencije i slično – odnosno da fokus jeste na društvenim mrežama. Nisam ni razmišljala o tome da se poruka može vrlo efikasno preneti putem društveno odgovornih aktivacija i učešćem u programima u zajednici u kojoj organizacija posluje.
Eksternoj komunikaciji se daje prednost u odnosu na internu komunikaciju
Pored komunikacije sa javnošću, sektor za korporativne poslove zadužen je i za internu komunikaciju sa zaposlenima, što se izdvaja kao preduslov za uspešno poslovanje i vrlo bitan segment ukoliko želite da stvorite zdravo radno okruženje. U velikim korporacijama je sektor za korporativne poslove uglavnom i podeljen na timove – za eksternu i za internu komunikaciju, kako bi se dovoljno velika pažnja posvetila odnosu sa zaposlenima.
Bitno je informisati zaposlene o svemu što se u organizaciji događa, o njenim planovima i ciljevima, kao i pratiti povratne informacije koje dobijate od njih.
Sve to je u cilju stvaranja osećaja pripadnosti i dalje motivacije zaposlenog. Usled nejasno definisanog sistema komunikacije mogu se javiti pogrešne informacije, glasine, nagađanja i slično, što je karakteristično za tradicionalni način komunikacije „od usta do usta“. Zbog toga se u društvu razvija stav da je interna komunikacija manje važna, što je daleko od istine ukoliko želite da izgradite uspešnu organizaciju. Zapravo su ti isti zaposleni najvažniji „alat“ u eksternoj komunikaciji i stoga je bitno posvetiti im pažnju i vreme.
Jedna osoba može obavljati sve aktivnosti PR-a
Osim svega navedenog, korporativni poslovi sarađuju sa agencijom za komunikacije i odnose sa javnošću specijalizovanom za vođenje određenih segmenata PR-a. U saradnji sa njima radimo na aktivnostima, kao što su na primer planiranje i organizovanje raznih događaja, kreiranje strategije za društvene mreže i ostvarivanje i održavanje odnosa sa medijima.
Dobra komunikacija i razumevanje sa njima je od ključnog značaja za ostvarenje krajnjih ciljeva i slanje prave poruke našoj ciljnoj grupi.
Rekla bih da je još jedna zabluda koju ljudi generalno imaju da jedna osoba može obavljati svako od „zaduženja“ PR-a. U praksi, takav metod gotovo sigurno neće funkcionisati. U agencijama rade stručnjaci za razne oblasti, kao što je npr. osoba specijalizovana za komunikaciju u kriznim situacijama, a svesni smo koliko je danas važno imati takvog saradnika kada je dovoljan samo jedan pogrešan odgovor da krene lavina negativnih komentara za određeni brend. Kako bi se to izbeglo, angažuju se osobe koje takvim problemima upravljaju na pravi način.
Odnosi s javnošću nisu marketing, odnosi s javnošću nisu reklame ili oglašavanje, već podrazumevaju sve one aktivnosti neophodne da javno mnjenje stvori pozitivnu sliku brenda, da se zaposleni osete prihvaćeno i važno u svom radnom okruženju i na kraju, podrazumeva sveobuhvatne aktivnosti koje obezbeđuju da dobri brendovi dobiju još bolju poziciju na tržištu.
