fbpx
Zašto sam deo AIESEC-a?

Zašto sam deo AIESEC-a?

  • AIESEC Srbija
  • AIESEC Srbija

Već sam tri godine živela i studirala u Beogradu, nikakvu aktivnost osim fakulteta nisam imala i provodila sam slobodno vreme sa prijateljima sa kojim se već godinama družim. Bila sam jedna od onih osoba koje su toliko ušuškane u svojoj zoni komfora i ne žele da probaju ništa novo.Živela sam u ubeđenju da mi je to dovoljno, da je meni ovako odlično i da ne treba ništa da promenim.

 

Upravo jedana od tih prijateljica je došla sa pričom kako je u studentskoj organizaciji, kako upoznaje ljude, druži se, kako uči nešto novo iz dana u dan.Sve to lepo zvuči, ali nije to za mene.

Kako je vreme prolazilo primećivala sam koliko se ona razvila u organizaciji, koliko joj je to doprinelo.Uhvatila sam sebe da joj sve češće postavljam pitanja o tome kako finkcioniše sve to, šta ona radi i čemu služe sve te konferencije na koje ide.Iako mi je za prvu sledeću regrutaciju ponudila da me prijavi, ja sam i dalje bila ubedjena kako to ipak nije za mene.

Već  za sledeću regrutaciju me nije ni pitala, samo je rekla kako će me staviti na spisak i da treba da odem na događaj gde će pričati o tome i da ako mi se ne svidi ne moram ostaviti podatke.

Prihvatila sam da odem, da vidim kako izgleda sa uverenjem da mi se neće svideti, neću ostaviti podatke i to ništa neće promeniti u mom životu.

Bio je to četvrtak, 8. novembar, u 20h na Ekonomskom fakultetu se održavao događaj Upoznaj AIESEC.Ispred amfiteatra je bilo mnogo studenata, svi su pričali međusobno, a ja sam stajala pored svoje prijateljice i ne baš raspoložena čekala da se sve to završi i da odem kući.Ljudi koji je poznaju su prilazili, upoznavali se sa mnom, pričali oduševljeno o svemu što me čeka ako postanem član.Čak sam upoznala i momka koji nije odavde, koji je došao na praksu kod nas ali mi ni to nije bilo dovoljno da me organizacija zainteresuje toliko da se prijavim.

A onda je događaj počeo, članovi lokalne kancelarije su pričali o svom iskustvu, šta je njih privuklo, kako funkcionise regrutacija.Zvučalo je primamljivo.

Na kraju je devojka koja je 6 godina bila u AIESEC-u govorila o svom iskustvu i šta je njoj sve donelo članstvo i koje je sve prilike dobila.Pričala je o tome koliko je novih stvari naučila,koliko je različitih stvari radila koje ne bi, da nije bila u organizaciji.Kako joj nije padalo na pamet da bi ona mogla biti odgovorna za finansije cele organizacije,niti da će živeti u Austriji godinu dana,niti da će se baviti poslom kojim se trenutno bavi,a sve to joj je pružilo članstvo u AIESEC-u.

Bila sam više nego oduševljena, tek tada sam imala u vidu koliko to može da bude dobro za mene i koliko mogu da se razvijem kao član ove organizacije.U pola njenog izlaganja sam popunila papir sa podacima za regrutaciju.

 

Mislim da je to bio trenutak kada sam shvatila koliko prilika postoji u životu koje su ti dostupne samo ako sebe ne sputavaš time što ostaješ u svojoj zoni komfora.I koliko je meni to zaista bilo potrebno da bih upoznala ljude, probala nešto što nisam nikada, shvatila da zapravo postoje stvari koje možeš i da nećeš znati šta sve možeš ako ne probaš.

Ono što nisam znala da mogu:

-prodjem regrutaciju i udjem u AIESEC

-upoznam nove ljude i steknem mnogo prijatelja

-intervjuišem strane studente

-organizujem radionicu stranog jezika

-osmislim projekat i predstavim ga

-napravim sliku, video

-napišem ovaj blog

 

Nevena Grujić,

član tima za marketing i odnose sa javnošću,AIESEC na Ekonomskom fakultetu

 

Prijavi se na linku  bit.ly/budilider

Članstvo, Liderstvo